Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
После тога је Џаред Кушнер покушао да узврати Путину. "Уз дужно поштовање, господине председниче, управо сте нам то рекли и пре годину дана", рекао је Трампов зет руском владару. "Колике су шансе да се за годину дана поновно нађемо овде, а ви нам опет говорите исто? Можда не би требало да изгубимо још једну годину?", сугерисао је Кушнер.
Ова вербална размена, коју су описали извор упознат са разговорима и један амерички званичник, сажима дилему са којом се Трамп суочава после више од 18 месеци настојања да оконча рат у Украјини.
Амерички Конгрес је ове недеље усвојио историјски закон о санкцијама усмерен на руски енергетски сектор, у новом покушају да Русија "испашта" због инвазије и да се Путин притисне на уступке. Но, док тај закон иде према Трамповом столу на потпис - према неким информацијама, он намјерава да га потпише - његова администрација све више инсистира на друкчијем приступу, а то је понудити Москви неке погодности за које званичници верују да би могле да наведу руског вођу да размотри окончање рата, пише Њујорк Тајмс.
Фото: Jacquelyn MARTIN/AFP/Profimedia
Одмак од Трамповог обећања и става заступника
Међу новим таквим подстицајима могла би да буде и могућност да Бела кућа са Кремљем почне да склапа пословне договоре пре него што Москва престане да ратује у Украјини, према речима двојице људи упознатих са преговорима. Амерички званичник, који је говорио под условом анонимности, рекао је да би договори са Русијом пре завршетка рата били могући јер би показали да су Сједињене Државе озбиљне у намери да ресетују односе са Русијом.
Такав приступ представљао би одмак од Трамповог обећања из прошле године да пословних договора са Русијом неће бити "док не решимо рат". То показује да Трампови изасланици задужени за окончање рата, Виткоф и Кушнер, траже нове начине како да подстакну Русију да престане да ратује, сада када је постало јасно да Украјина неће повући своје снаге са великог дела властите територије коју Путин инсистира да стави под руску контролу пре завршетка рата.
Прочитајте још
Но, тај се приступ сасвим разликује од онога за шта се залажу и републиканци и демократе у Конгресу - а и европски савезници Кијева те сама Украјина - према којем само снажнији господарски и војни притисак на Путина може да присили руског челника на компромис.
Фото: Depositphotos/vladirina32, Alexander Kazakov/Sputnik/AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia
"Овај закон ће парализовати руску ратну машину и напокон довести Путина за преговарачки сто", рекао је у среду посланик Михаел Мексаул, републиканац из Тексаса и један од водећих заговорника закона о санкцијама, након што је закон усвојен двостраначком већином од 262 наспрам 159 гласова.
Више шаргарепе него штапа
Трамп је назначио да ће потписати закон, чији је главни заговорник до своје смрти у јуну био сенатор Линдзи Грејем, републиканац из Јужне Каролине. Закон би председнику омогућио увођење царина од чак 100 посто земљама које купују највеће количине руске нафте или гаса, а предвиђа и санкције против руских званичника, привредника и финансијских институција. Сенаторка Дарлин Грејем, Грејемова сестра, која га је наследила у Сенату, рекла је да ће закон "појачати председникову преговарачку полугу".
Но, ако Трампова администрација према Путину спроводи приступ "штапа и шаргарепе", чини се да је тренутно много више усредсређена на шаргарепу, оцењује Њујорк Тајмс. Амерички званичник рекао је да администрација жели да креира више подстицаја за припаднике руске елите да се заложе за мир. Склапање неких пословних договора пре завршетка рата могло би да помогне у уверавању противамерички настројених тврдолинијаша око Путина да Трамп заиста жели да успостави нови однос са Русијом, додао је.
Балаш Јарабик, бивши дипломата Европске уније у Кијеву, који данас ради у политичко-аналитичкој компанији Р. Политик и помно прати преговоре, каже да знакови упућују на то да Сједињене Државе "разматрају веће уступке Русији". Вашингтон "сада сигнализира да би неки договори могли да буду покренути ако Москва претходно покаже конкретну суздржаност", рекао је Јарабик. "Вашингтон се раније противио склапању таквих споразума пре примирја", подсетио је.
Фото: Kristina Solovyova/Zuma/Profimedia, АТААнтонио Ахел
Није јасно о којим се конкретно договорима ради. Јуриј Ушаков, Путинов саветник за спољну политику, рекао је после Путиновог састанка са Виткофом и Кушнером 5. септембра да се "детаљно разговарало о економским питањима и потенцијалним великим руско-америчким пројектима од обостране користи".
Тихи заокрет
Кремљ, са своје стране, Белој кући пословне прилике нуди откако се Трамп прошле године вратио у Белу кућу. Руски званичници помињали су договоре о ретким земним металима и алуминијуму, заједничка улагања на Арктику, па чак и могућност укључивања америчких компанија у продају руског природног гаса Европи.
Трамп је руски економски потенцијал описао као "огроман", но раније је пословне договоре представљао као награду за Русију ако склопи мир. "Они желе да послују", рекао је амерички председник уочи прошлогодишњег састанка са Путином на Аљасци. "Али неће пословати док не решимо рат", рекао је Трамп.
Чини се да овај тихи заокрет одражава настојање администрације председника Трампа да пронађе нове идеје за окончање рата након што су преговори о могућем украјинском повлачењу из неокупираног дела Донбаса запели.
Фото: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA,Daniel Torok/White House/Zuma Press/Profimedia
Кушнер се на застој осврнуо путем видеовезе на прошлонедељном окупљању међународних савезника Украјине у Кијеву, на годишњем састанку YES. "Председник Путин јасно је изнео шта жели да постигне", рекао је. "Ако би Украјина хтела да се повуче до те линије, онда је очито да је остатак договора већ постављен и припремљен. Украјина то тренутно не жели да учини".
На Кушнерову изјаву о Путину праснули у смех
Додао је да је посао Трампове администрације, као "посредника", "да смисли креативно решење" које ће "омогућити обема странама да крену напред". Рекао је да су Трамп и украјински председник Володимир Зеленски врло предани преговорима те да су "чули да је и председник Путин врло предан томе".
У том је тренутку део публике у Кијеву праснуо је у смех, што је показало дубоку скепсу украјинских савезника према приказу преговора који администрација настоји да представи као подједнако прихватљив обема странама. Два дана после, руска беспилотна летелица на млазни погон погодила је воз на украјинско-пољској граници којим су путовали угледници, међу којима и Давид Петраус, бивши директор ЦИА-е.
Преговори о окончању руског рата, који траје већ више од четири и по године и у којему су, према неким проценама, погинуле стотине хиљада људи, почетком године су углавном запели, док су се Виткоф и Кушнер усредсредили на америчко-израелски рат са Ираном.
Овога месеца Виткоф и Кушнер отпутовали су прво у Москву, а потом по први пута у Кијев, у покушају да поновно покрену преговоре. Украјински званичници, подсећа Њујорк Тајмс, рекли су да би се тространи мировни преговори између Сједињених Држава, Украјине и Русије могли наставити у октобру. Очекује се да ће се на тим преговорима разговарати и о могућности ограниченог примирја - прекиду напада на бродове у Црном мору или на енергетску инфраструктуру, преноси Јутарњи.хр.
БОНУС ВИДЕО:
