У њеним стиховима проналазио је ону исту боемску сету, тугу и мерак који су обележили његов живот и стваралаштво. Била је то песма која је говорила језиком његове душе – једноставно, искрено и болно, баш као што су говориле и његове најлепше нумере. Када би се у кафани зачули њени први тактови, све би на тренутак утихнуло, а Тома би је слушао и певао онако како је једино он умео – без глуме и задршке, срцем и читавим својим бићем.
Сваки стих носио је део његовог живота
Највећи естрадни боем није певао само гласом. Сваки стих носио је део његовог живота, његових љубави, растанака, лутања и непролазне туге. Због тога су људи у његовим песмама препознавали себе, своје неостварене љубави и тренутке које никада нису успели да забораве. Тома није био само певач – био је глас свих оних који су волели, патили и тражили утеху уз музику и чашу у кафани.
Фото: репринт ТВ Новости
Иако је прошло три и по деценије од његовог одласка, његове песме и данас живе истим интензитетом. Певају их нове генерације, чују се на породичним окупљањима и у кафанама, а готово да не постоји човек који у њима није пронашао макар део своје животне приче.
У Београду ће ускоро бити организован концерт поводом 35 година од Томине смрти.
(Курир)