Много је важније да пре куповине знамо шта нам је заиста потребно, колико одређени производ вреди за нас и колико новца можемо да издвојимо.
Душан Узелац са портала Каматица, указује на то да трговци користе различите методе како би подстакли потрошаче да купе нешто што можда првобитно нису планирали.
Попусти, акције и ограничене понуде често могу да створе осећај да ћемо пропустити добру прилику ако одмах не купимо одређени производ.
Фото: Jochen Tack / Alamy / Profimedia
Према његовом објашњењу, трговци прате понашање купаца и формирају понуду у складу са тим колико су људи спремни да плате. Због тога покушај да "надмудримо" трговца и пронађемо најбољу могућу цену није увек најефикаснији приступ.
Много је важније да контрола потрошње почне од нас самих.
Прочитајте још
Пре него што нешто купимо, требало би да одредимо колико смо спремни да издвојимо и да се тог износа држимо. Ако проценимо да нам неки производ вреди 10.000 динара и та куповина нам доноси стварну корист, не мора нужно да значи да смо лоше прошли зато што производ није био на попусту.
Узелац саветује и да не гледамо само цену, већ и корист и задовољство које добијамо куповином. Новац који потрошимо има смисла ако нам одређена ствар, услуга или искуство заиста донесе вредност. Уколико убрзо схватимо да нам купљени производ није потребан и да га практично не користимо, могуће је да смо куповину направили под утицајем продајне понуде, а не сопствене потребе.
Један од кључних начина да се такве ситуације избегну јесте планирање буџета. Иако многима делује компликовано, буџет заправо помаже да јасно одредимо колико можемо да потрошимо, а да притом не угрозимо своје финансије.
Док је циљ трговца да прода што више производа, циљ купца би требало да буде да након куповине може нормално да настави да располаже својим новцем.
Зато је корисно да о куповини размишљамо пре одласка у продавницу. Када се већ нађемо међу рафовима, рекламама и акцијским понудама, много је лакше донети импулсивну одлуку и купити нешто што нам заправо није било потребно.
Најважније је, закључује Узелац, да научимо да управљамо сопственим новцем, уместо да дозволимо да наше потрошачке одлуке одређују понуде и маркетиншке поруке трговаца.
(Каматица)