У времену када цене у продавницама непрестано расту, све више грађана тражи начине да растегне кућни буџет, а најједноставнији начин за то јесте избор јефтинијих алтернатива познатих брендова. Иако многи потрошачи тога нису ни свесни, често у корпу стављају производе приватних етикета верујући да купују познате марке.
Исцрпљени инфлацијом и све већим трошковима живота, купци настоје да уштеде где год могу. Према подацима Удружења произвођача приватних робних марки (Привате Лабел Мануфацтурерс Ассоциатион), продаја производа трговачких марки у Сједињеним Америчким Државама прошле године порасла је за готово четири одсто, достигавши рекордних 271 милијарду долара. Иако је нижа цена главни мотив за куповину, многи потрошачи не знају или не могу да препознају разлику између познатог бренда и производа под приватном етикетом – иако мисле да знају.
Не разликују производе
Наиме, истраживање америчке компаније Фирст Инсигхт открило је занимљив парадокс: 71 одсто испитаника верује да зна да препозна производ трговачке марке. Међутим, када су им истраживачи показали производе познатих и приватних брендова један поред другог, чак 72 одсто није успело тачно да одреди који је производ под приватном етикетом.
Фото: Shutterstock
„Компаније су данас веома веште у начину на који пласирају своје производе“, каже Грег Петро, извршни директор Фирст Инсигхт-а. „Нису само купци ти који се преваре, већ понекад и сами стручњаци“, додаје.
Приватне марке су, наиме, у међувремену прешле дуг пут. Док су некада биле препознатљиве по једноставном, готово скромном паковању, данашњи трговачки ланци улажу у атрактивнији дизајн и бољи квалитет амбалаже. Тиме, како објашњава Брус Мајерс, професор дизајна паковања на Технолошком институту у Рочестеру, желе да своје марке „уздигну на ниво једнак или чак бољи од националних брендова, али по повољнијој цени“.
Прочитајте још
Визуелни идентитет
Дизајн амбалаже, бољи квалитет штампе и модеран визуелни идентитет само су део стратегије. Доказ томе је и недавна тужба компаније Монделез против дисконтног ланца Алди, који је оптужен да је, како тврде из Монделеза, „очигледно“ копирао изглед паковања Орео кекса, Ритз крекера и других производа за своје верзије.
Неки производи трговачких марки све чешће су толико добро позиционирани да их купци бирају чак и када не личе директно на познате брендове. То доводи до слабљења лојалности према великим именима индустрије. У истом истраживању Фирст Инсигхт-а, скоро половина испитаних признала је да је први пут пробала приватну марку јер их је подсетила на познат производ, док чак 84 одсто њих данас верује да су производи приватних етикета једнако квалитетни као национални брендови.
Фото: Shutterstock
Кључна предност ипак остаје цена
Током најгоре фазе инфлације након пандемије, многи велики произвођачи, попут Процтер & Гамбле-а, подизали су цене својих производа како би надокнадили раст трошкова због поремећаја у ланцима снабдевања и недостатка радне снаге. И док су имућнији купци неко време наставили да купују скупље производе, све више потрошача почело је да тражи већу вредност за свој новац.
Приоритет – повећати продају
Генерал Миллс, познат по житарицама и енергетским плочицама, недавно је најавио да им је сада приоритет повећање продаје по количини, а не само по цени, најавивши додатна улагања у „вредност за потрошаче“.
Мајкл Свонсон, главни пољопривредни економиста у Wеллс Фарго Агри-Фоод Институте-у, истиче да се „ратови супермаркета“ у великој мери своде на то на шта купци обраћају пажњу. Иако су цене прехрамбених производа у последњих пет година порасле више од 23 одсто, просечна куповна моћ домаћинстава их је донекле сустигла, па су, у реалном смислу, основне намирнице сада чак нешто јефтиније него пре неколико година. Ипак, многим породицама то се не чини тако.
„Када добијете повишицу, то је добра ствар. Када вам поскупи омиљена храна, то је лоша ствар. Но, ми заправо веома лоше пратимо однос између та два тренда“, коментарисао је Свонсон.
Фото: Shutterstock
Референтна тачка
Иако све више купаца бира приватне етикете, Свонсон не верује да ће оне потпуно потиснути велике брендове са рафова. Наиме, познати брендови служе као референтна тачка – управо њихова виша цена потрошачима показује колико је трговачка марка повољнија.
„Једини начин на који знате да је приватна етикета повољнија јесте тај што погледате производ поред ње и видите да је нешто друго 25 или 40 одсто скупље“, закључује Свонсон.
Док се инфлација не смири, а економија не стабилизује, чини се да ће трговци и даље пажљиво пратити навике потрошача и вешто балансирати између познатих имена и сопствених, све популарнијих робних марки. На крају, потрошачи су ти који, свесно или несвесно, бирају оно што им је у датом тренутку најважније – уштеду на рачуну.
(Блиц/ЦНБЦ)
БОНУС ВИДЕО:
