Планирано је да у орбити проведу око годину дана, али су се на Земљу вратиле тек почетком 1990. године.

Семенке парадајза сорте "Rutgers California Supreme" биле су смештене у затвореним контејнерима на орбиталној платформи ЛДЕФ. Нису узгајане у свемиру – циљ је био да се по повратку утврди да ли ће клијати и развијати се другачије од семенки које су све време остале на Земљи.

Фото: Depositphotos/HayDmitriy, bajinda

 

Зашто су остале у свемиру готово шест година

Платформу је у орбиту однео спејс-шатл Цхалленгер у априлу 1984. године. Кашњења у свемирском програму, а затим и обустава летова после катастрофе Цхалленгера 1986, одложили су њен повратак. ЛДЕФ је коначно преузет у јануару 1990. током мисије шатла Цолумбиа.

Након повратка, семенке су постале део огромног школског експеримента. Око 3,3 милиона ученика учествовало је у пројекту, а више од 132.000 комплета послато је наставницима у САД и другим земљама.

Да ли је свемир променио парадајз

Ученици су садили „свемирске“ семенке и упоређивали их са контролном групом која није напуштала Земљу. Пратили су клијање, брзину раста, висину биљака, цветање и формирање плодова.

Резултати су показали да су семенке које су боравиле у свемиру у почетку имале тенденцију да нешто брже клијају и расту. Та предност углавном је нестајала после три или четири недеље, а на крају нису утврђене значајне опште разлике између две групе биљака и њихових плодова.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО