Питање обнове пакета санкција против скоро 3.000 појединаца и ентитета повезаних са Русијом довело је до застоја у Бриселу, након што је Летонија блокирала коначну листу.
Повод за блокаду био је захтев Француске и Словачке (којима се придружио и Луксембург) да се са листе санкција уклоне руско-узбекистански тајкун Алишер Усманов и руско-израелски милијардер Михаил Фридман.
Фото: Sergey Bobylev/Sputnik/Profimedia
Док Париз укидање мера против Усманова оправдава "разлозима националне безбедности" - што се дипломатски повезује са потенцијалном разменом затвореника у којој учествују два француска држављанина (укључујући човека оптуженог за шпијунажу у Азербејџану) - Кијев и источне чланице ЕУ оштро се противе овом потезу.
Украјински министар спољних послова Андриј Сибиха поручио је да би брисање олигарха послало потпуно погрешан сигнал Москви. Овај дипломатски маневар отворио је питање ко је заправо Алишер Усманов (73), колика је његова моћ и због чега је његова судбина постала предмет високе геополитичке трговине.
Прочитајте још
Ко је Алишер Усманов и колико је богат?
Алишер Усманов је руско-узбекистански пословни магнат, рођен 1953. године у Узбекистану у тадашњем Совјетском Савезу. Своју каријеру и прва богатства почео је да гради још крајем 1980-их година кроз задругу "Агропласт", која се бавила производњом пластичних кеса.
Након распада СССР-а, Усманов се позиционирао у сектору инвестиција, финансија и металске индустрије, наглашавајући да за разлику од многих других олигарха није директно учествовао у приватизацији државне имовине 1990-их, већ да је своју империју градио постепено.
Према проценама магазина "Форбс", нето богатство Усманова износи око 14,1 милијарду долара, што га сврстава у сам врх најбогатијих људи у Русији и међу 250 најбогатијих појединаца на свету.
Пословно царство
Усманов је оснивач и кључни акционар конгломерата УСМ Холдингс. Његов пословни отисак обухвата стратешке секторе руске и глобалне економије:
- Рударство и металургија: Усманов контролише Металоинвест, једног од највећих светских произвођача и добављача руде гвожђа и гвожђаних производа. Такође држи удео у пројекту Удокан Цоппер, који развија једно од највећих налазишта бакра на свету
- Телекомуникације и медији: Сувласник је водећег руског мобилног оператера МегаФон. Поред тога, власник је утицајне медијске куће и листа "Комерсант"
- Технолошке инвестиције: Усманов је био међу првим глобалним инвеститорима који су препознали потенцијал водећих технолошких гиганта, улажући рано у компаније као што су Facebook, Twitter, Alibaba i Xiaomi. У Русији је дуго контролисао Mial.ru Group (данас ВК)
- Спорт и међународни утицај: Годинама је био присутан у енглеском фудбалу као значајан акционар лондонског Арсенала (све док 2018. није продао свој удео Стену Кренкеу), док су његове компаније спонзорисале Евертон. Био је и дугогодишњи председник Међународне мачевалачке федерације (ФИЕ)
Однос са Владимиром Путином и осталим олигарсима
Усманов се у међународним круговима сматра једним од најоданијих "системских олигарха" Кремља. Његов однос са председником Владимиром Путином и државним врхом Русије има дубоке корене.
Од 2000. до 2014. године, Усманов је био на челу компаније Газпром Инвестхолдинг (кћерке фирме државног гиганта Газпрома), где је водио послове преузимања и управљања имовином за рачун државе. Тиме је доказао способност да служи интересима руске државе чувајући истовремено сопствени приватни капитал.
Блиско је повезан са бившим председником и премијером Дмитријем Медведевим, као и са партнерима попут Владимира Скоча и Фархада Моширија.
Иако Усманов у јавности истиче да је послован човек и да се не меша директно у политику, његови потези увек су пратили линију Кремља. Познат је случај из 2011. године када је сменио уреднике у листу "Комерсант" због објављивања критичких садржаја о изборима и Путину, што су новинари оценили као отворену цензуру.
Улога у рату у Украјини и разлог за санкције
Након почетка свеобухватне руске инвазије на Украјину 2022. године, Европска унија, САД, Велика Британија и Украјина ставиле су Усманова на листу санкција. Званични Брисел га је означио као олигарха са посебно блиским везама са Владимиром Путином.
Његова улога у ратним околностима директно је повезана са економском моћи његових индустријских гиганата:
- Финансирање и снабдевање индустрије: Металоинвест и повезани рударски сектори представљају кичму руске тешке индустрије и значајан извор прихода за руски буџет, који директно финансира ратне напоре
- Критична инфраструктура: Сектори попут телекомуникација (МегаФон) представљају стратешке елементе државне инфраструктуре
- Системска подршка режиму: Западне владе сматрају да олигарси попут Усманова пружају кључни финансијски и економски ослонац Путиновом режиму
Због санкција, Усманову су у Европи замрзнута бројна имања, виле, луксузна јахта Дилбар, као и финансијски рачуни. Због свега наведеног, дипломатска битка у Бриселу око укидања санкција Усманову није само техничко питање.
Усманов представља симбол руске економске елите повезане са врхом власти у Москви, па би његово потенцијално скидање са црне листе представљало преседан у политици притиска на Кремљ.