Замолио је студенте да замисле ситуацију у којој се Словачкој каже да припреми „5.000 или 10.000 војника“ који би отишли негде да се боре „а да ми чак ни не знамо против кога се боре, зашто, а ни због чега“.
Затим се осврнуо на члан 5 Северноатлантског уговора којим је основан НАТО, према којем се оружани напад на једну чланицу сматра нападом на све чланице.
- Не желим да Словачка буде део било каквог војног сукоба због некаквог члана 5 - рекао је Фицо и додао:
- Да, ми смо у НАТО-у. Ценимо то. Сарадња и испуњавање наших обавеза важни су нам. Али као премијер учинићу све како бих осигурао да Словачка никада не буде увучена у војни сукоб.
Те изјаве изазвале су бурне реакције словачке опозиције, као и препирку с Петром Павелом, председником суседне Чешке и бившим председником Војног одбора НАТО-а.
Прочитајте још
- Ако неко каже да му је драго што је члан НАТО-а, али није спреман да се укључи ако је неко други нападнут, онда није разумео реч солидарност - рекао је председник Павел.
Фото: Профимедиа/LADISLAV KŘIVAN/MAFRA
Фицо је одговорио како разуме да би Павел, као бивши НАТО генерал, желео да ратује, док он сам више воли мир.
Страх словачког премијера од ширег рата деле многи Европљани, али у његовој домовини је оштро критикован.
- Зар он није премијер? Није ли он вођа земље? Не би ли требало да води људе уместо да изражава страх? - упитао је бивши словачки министар спољних послова Миро Влаховски, данас сарадник Института ГЛОБСЕЦ.
- Моје питање за њега као премијера јесте - у реду, чак и ако је ситуација толико лоша као што кажете, оно што желим да чујем од вас јесте како је земља припремљена. Шта сте учинили за приправност? Ко ће нам прискочити у помоћ у случају да будемо нападнути? - рекао је Влаховски за Дојче веле (ДВ).
На питање би ли Фицове изјаве могле да науде положају Словачке међу њеним савезницима, Влаховски је одговорио: „То се већ догодило.“
Фото: Ožana Jaroslav/ČTK/Profimedia
Аналитичари виде јасну политичку позадину Фицових изјава. Словачки премијер следеће године ће се суочити с неизвесном борбом за поновни избор. Неки аналитичари сматрају да Фицо покушава да преотме гласове крајње десној странци Република, која је изричито непријатељски настројена према НАТО-у и ЕУ и противи се војној подршци Украјини.
Влаховски је Фицову реторику упоредио с реториком бившег мађарског премијера Виктора Орбана и садашњег чешког премијера Андреја Бабиша, који су сами себе представљали као заговорнике мира.
Бабиш је био жестоко критикован током своје неуспешне председничке кампање 2023. године након што је током телевизијске дебате довео у питање војну помоћ Чешке НАТО савезници Пољској ако она буде нападнута.
Шта је члан 5 НАТО-а?
Оана Лунгеску, сарадница Краљевског института за одбрамбене студије и бивша портпаролка НАТО-а, нагласила је у разговору за ДВ да је члан 5 Северноатлантског уговора „најозбиљније обећање које једна земља може да да другој“.
Ипак, подсетила је да је његова главна сврха одвраћање, односно уверавање потенцијалног агресора да ће се сукобити са целим савезом, а не само с једном чланицом.
- Овде је реч о солидарности, заједничком деловању, јачању одвраћања и стога избегавању рата. НАТО је одбрамбени савез. Није офанзивни савез. - рекла је.
Фото: Beata Zawrzel/Zuma Press/Profimedia
Ни позивање на члан 5 не би аутоматски значило слање војника сваке чланице у борбу, рекла је. Северноатлантски савет, у којем су заступљене све чланице, проценио би напад и консензусом одлучио представља ли он ситуацију из члана 5. Глас Словачке би притом био равноправан гласу њеног 31 партнера, рекла је.
Након постизања консензуса, свака земља би затим помогла нападнутој савезници предузимањем мере коју сматра потребном што би, али не и нужно, могло да укључује употребу оружане силе.
Члан 5 је активиран само једном, након напада на Сједињене Америчке Државе 11. септембра 2001. године. Лунгеску је подсетила на један од првих одговора НАТО-а: слање надзорних авиона АВАКС у патролу америчким небом и помоћ у спречавању новог напада.
Истакла је да Словачка већ има користи од исте солидарности коју је Фицо, чини се, довео у питање. Земља је домаћин мултинационалној борбеној јединици НАТО-а успостављеној након почетка рата Украјини, са особљем из неколико савезница заједно са словачким војницима.
Њена сврха је одвраћање напада на Словачку.
Фото: Kirill Makarov/Panthermedia/Profimedia
„Управо оно што Путин жели“
За бившег словачког министра одбране Јарослава Нада опасност лежи у томе да се допусти да тај страх одређује политику према Украјини.
- То је управо оно што Владимир Путин жели - рекао је Над, који је био министар одбране од 2020. до 2023. године, а сада је лидер непарламентарне опозиционе странке Демократи.
- Он жели да грађани у ЕУ и НАТО верују да би, ако земље ЕУ и НАТО наставе да подржавају Украјину, та ескалирајућа ситуација могла да доведе до Трећег светског рата или нечег сличног - рекао је Над за ДВ.
Фото: Stanislav Krasilnikov/Sputnik/Profimedia
Он је био на дужности када је Словачка донела одлуку да Украјини преда целу своју флоту старих борбених авиона МиГ-29. Фицова влада касније је затражила кривичну истрагу о тој предаји - тужиоци су закључили случај, утврдивши да није почињен никакав злочин.
- Чак и када сам био министар одбране, то сам чуо не само од обичних људи него и од неких министара за столом - да не би требало да помогнемо Украјини овом или оном опремом или муницијом, јер би то могло да створи тешку ситуацију у смислу ескалације према Русији - наставио је.
- Ништа се од тога није догодило - пише Дојче веле.