После разговора који су изазвали незадовољство међу европским дипломатама, земље Г7 најавиле су ослобађање 100 милиона барела дизела и сирове нафте током наредна четири месеца.
"Politico" се позива на десет руководилаца из нафтне индустрије и европских државних званичника који су о преговорима говорили под условом анонимности. Према њиховим наводима, високи званичници Беле куће тражили су од европских влада да отворе резерве како би повећали понуду и ублажили раст цена.
Како наводи овај медиј, цене дизела достигле су рекордне нивое услед рата против Ирана, који је америчка администрација покренула почетком године, и руског рата против Украјине. У сукобима су оштећене рафинерије на Блиском истоку и у Европи.
Фото: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA/Profimedia
Европске дипломате говориле о уцени
Захтев Вашингтона изазвао је оштре реакције током разговора европских званичника за енергетику.
– Један европски дипломата изричито је назвао уценом захтев Беле куће да се резерве ослободе уз претњу забраном америчког извоза – рекао је за "Politico" званичник упознат са разговорима.
Прочитајте још
Европски представници разматрали су како да одговоре на Трампове захтеве, а да не оставе утисак да попуштају пред претњама. Поједини су доводили у питање и да ли би амерички председник одустао од забране извоза чак и када би европске земље отвориле своје залихе.
Према наводима саговорника "Politico", међу престоницама које су се интерно противиле захтеву био је и Берлин. Део европских званичника оценио је да администрација покушава да ублажи незадовољство америчких бирача због високих цена енергије уочи избора за Конгрес.
Бела кућа тврди да Европа има простора да помогне
Директор Националног економског савета Беле куће Кевин Хасет изнео је другачије образложење.
– Европљани имају другачију стратешку резерву од САД. Имају огромну количину рафинисаних производа, посебно дизела, и зато сматрамо да сада имају простора да помогну светској економији – рекао је Хасет.
Један европски званичник за енергетику описао је амерички приступ као „хаотичан“. Према његовим речима, Вашингтон се обраћао појединачним државама телефоном или током састанака, уместо да захтеве координира преко Међународне агенције за енергију ("IEA").
Предлози су се, како тврди, мењали из дана у дан. Амерички министар енергетике Крис Рајт у Берлину је тражио ослобађање 120 милиона барела, док су амерички званичници у каснијем разговору са француским председником Емануелом Макроном затражили 100 милиона.
Г7 отворио резерве, САД најављује праћење испорука
Један високи званичник из земље чланице Г7 рекао је да је одлука о ослобађању резерви била одбрамбена. Према његовој оцени, договор је помогао Трампу уочи избора, али је истовремено заштитио савезнике од могуће америчке забране извоза.
Високи амерички званичник поручио је да европске земље морају брзо да спроведу договор и да би могле бити потребне додатне количине дизела.
– Помно ћемо пратити спровођење и стање на тржишту. Ако буду потребна додатна ослобађања дизела, САД очекују да ће наши партнери бити спремни да делују – рекао је за "Politico".
Портпарол Беле куће Тејлор Роџерс навео је да ће повећање понуде на тржишту допринети снижавању цена дизела.
Макрон одбацује тврдње о претњама
Француски председник Емануел Макрон одбацио је тврдње да су челници Г7 посегнули за залихама због америчких претњи.
– Тон нашег разговора није био претећи, био је конструктиван. Сви смо се заједно обавезали да ослободимо те стратешке резерве у размерама које сам поменуо. Нема забране извоза. Председник Трамп био је о томе врло јасан – поручио је Макрон.
Поједине европске дипломате тврде и да најављених 100 милиона барела не представља нову америчку победу, већ потврду раније обавезе из марта да се ослободи 400 милиона барела.
Према њиховим наводима, већина тих количина није стигла на европска тржишта јер није могла да конкурише јефтинијој америчкој сировој нафти.
Нафтне компаније упозоравају на последице забране извоза
У разговоре су укључени и представници нафтне индустрије. Према наводима "Politico", Рајт и амерички министар финансија Скот Бесент састали су се са челницима компанија и тражили да преко својих европских контаката подстакну ослобађање залиха дизела.
– Покушавају да искористе контакте директора својих компанија како би извршили притисак на "EU" – рекао је један руководилац из индустрије.
Рајт се јавно противи забрани извоза, уз образложење да би она на крају довела до виших цена горива. Бесент, којем је Трамп наложио да проучи економске последице такве мере, такође сматра да би заустављање извоза дизела било лоша идеја, наводи "Politico".
Нафтна индустрија упозорава да би забрана могла краткорочно да снизи цене на америчким пумпама, али да би губитак важних страних тржишта приморао рафинерије да успоре производњу.
Према тим упозорењима, последице би осетиле и Европа и Латинска Америка, које купују амерички бензин и дизел.