Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Posle razgovora koji su izazvali nezadovoljstvo među evropskim diplomatama, zemlje G7 najavile su oslobađanje 100 miliona barela dizela i sirove nafte tokom naredna četiri meseca.
"Politico" se poziva na deset rukovodilaca iz naftne industrije i evropskih državnih zvaničnika koji su o pregovorima govorili pod uslovom anonimnosti. Prema njihovim navodima, visoki zvaničnici Bele kuće tražili su od evropskih vlada da otvore rezerve kako bi povećali ponudu i ublažili rast cena.
Kako navodi ovaj medij, cene dizela dostigle su rekordne nivoe usled rata protiv Irana, koji je američka administracija pokrenula početkom godine, i ruskog rata protiv Ukrajine. U sukobima su oštećene rafinerije na Bliskom istoku i u Evropi.
Foto: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA/Profimedia
Evropske diplomate govorile o uceni
Zahtev Vašingtona izazvao je oštre reakcije tokom razgovora evropskih zvaničnika za energetiku.
– Jedan evropski diplomata izričito je nazvao ucenom zahtev Bele kuće da se rezerve oslobode uz pretnju zabranom američkog izvoza – rekao je za "Politico" zvaničnik upoznat sa razgovorima.
Pročitajte još
Evropski predstavnici razmatrali su kako da odgovore na Trampove zahteve, a da ne ostave utisak da popuštaju pred pretnjama. Pojedini su dovodili u pitanje i da li bi američki predsednik odustao od zabrane izvoza čak i kada bi evropske zemlje otvorile svoje zalihe.
Prema navodima sagovornika "Politico", među prestonicama koje su se interno protivile zahtevu bio je i Berlin. Deo evropskih zvaničnika ocenio je da administracija pokušava da ublaži nezadovoljstvo američkih birača zbog visokih cena energije uoči izbora za Kongres.
Bela kuća tvrdi da Evropa ima prostora da pomogne
Direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće Kevin Haset izneo je drugačije obrazloženje.
– Evropljani imaju drugačiju stratešku rezervu od SAD. Imaju ogromnu količinu rafinisanih proizvoda, posebno dizela, i zato smatramo da sada imaju prostora da pomognu svetskoj ekonomiji – rekao je Haset.
Jedan evropski zvaničnik za energetiku opisao je američki pristup kao „haotičan“. Prema njegovim rečima, Vašington se obraćao pojedinačnim državama telefonom ili tokom sastanaka, umesto da zahteve koordinira preko Međunarodne agencije za energiju ("IEA").
Predlozi su se, kako tvrdi, menjali iz dana u dan. Američki ministar energetike Kris Rajt u Berlinu je tražio oslobađanje 120 miliona barela, dok su američki zvaničnici u kasnijem razgovoru sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom zatražili 100 miliona.
G7 otvorio rezerve, SAD najavljuje praćenje isporuka
Jedan visoki zvaničnik iz zemlje članice G7 rekao je da je odluka o oslobađanju rezervi bila odbrambena. Prema njegovoj oceni, dogovor je pomogao Trampu uoči izbora, ali je istovremeno zaštitio saveznike od moguće američke zabrane izvoza.
Visoki američki zvaničnik poručio je da evropske zemlje moraju brzo da sprovedu dogovor i da bi mogle biti potrebne dodatne količine dizela.
– Pomno ćemo pratiti sprovođenje i stanje na tržištu. Ako budu potrebna dodatna oslobađanja dizela, SAD očekuju da će naši partneri biti spremni da deluju – rekao je za "Politico".
Portparol Bele kuće Tejlor Rodžers naveo je da će povećanje ponude na tržištu doprineti snižavanju cena dizela.
Makron odbacuje tvrdnje o pretnjama
Francuski predsednik Emanuel Makron odbacio je tvrdnje da su čelnici G7 posegnuli za zalihama zbog američkih pretnji.
– Ton našeg razgovora nije bio preteći, bio je konstruktivan. Svi smo se zajedno obavezali da oslobodimo te strateške rezerve u razmerama koje sam pomenuo. Nema zabrane izvoza. Predsednik Tramp bio je o tome vrlo jasan – poručio je Makron.
Pojedine evropske diplomate tvrde i da najavljenih 100 miliona barela ne predstavlja novu američku pobedu, već potvrdu ranije obaveze iz marta da se oslobodi 400 miliona barela.
Prema njihovim navodima, većina tih količina nije stigla na evropska tržišta jer nije mogla da konkuriše jeftinijoj američkoj sirovoj nafti.
Naftne kompanije upozoravaju na posledice zabrane izvoza
U razgovore su uključeni i predstavnici naftne industrije. Prema navodima "Politico", Rajt i američki ministar finansija Skot Besent sastali su se sa čelnicima kompanija i tražili da preko svojih evropskih kontakata podstaknu oslobađanje zaliha dizela.
– Pokušavaju da iskoriste kontakte direktora svojih kompanija kako bi izvršili pritisak na "EU" – rekao je jedan rukovodilac iz industrije.
Rajt se javno protivi zabrani izvoza, uz obrazloženje da bi ona na kraju dovela do viših cena goriva. Besent, kojem je Tramp naložio da prouči ekonomske posledice takve mere, takođe smatra da bi zaustavljanje izvoza dizela bilo loša ideja, navodi "Politico".
Naftna industrija upozorava da bi zabrana mogla kratkoročno da snizi cene na američkim pumpama, ali da bi gubitak važnih stranih tržišta primorao rafinerije da uspore proizvodnju.
Prema tim upozorenjima, posledice bi osetile i Evropa i Latinska Amerika, koje kupuju američki benzin i dizel.
BONUS VIDEO
