Према историјским документима, овај драгоцени предмет је 1916. године однет из цркве Богородице Перивлепт у Охриду и послат на "привремено складиштење" у Софију.
Фото: Depositphotos/RnDmS
У званичном акту од 28. новембра 1916. године, који су потписале тадашње локалне власти и митрополит Борис, под бројем 10, изричито је забележена "велика сребрна кутија са моштима Свете Матроне", која се деценијама чувала у Националном историјском музеју у Софији као реликвијар од 1798. године.
Док бугарске власти тврде да се предмети из грчких манастира враћају Грчкој под формулацијом да се не отписују трајно већ само привремено преносе, Благоев упозорава да би предаја охридске реликвије могла да се претвори у огроман скандал.
Прочитајте још
Читава ситуација добија додатну бизарну ноту разменом костију цара Самуила, које је Грчка предала Бугарској, иако светски и бугарски стручњаци јавно истичу да не постоји генетска потврда да оне заиста припадају цару, посебно имајући у виду антрополошке податке да је сахрањени човек био висок једва 155 центиметара.
У међувремену, апели су јасни: ако се потврди да је реч о завештаном предмету из ризница охридске цркве, украдена реликвија мора хитно бити враћена тамо где јој је и место, у древни Охрид.