Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Игуман Михаило Биковић, рођени брат глумца Милоша Биковића, у емотивном разговору отворено је говорио о детињству, одрастању у Сарајеву и Београду, породичним ломовима, као и о необичном тренутку који му је у потпуности променио животни пут.
Гостујући у емисји "Духовници", игуман Михаило присетио се тешких година одрастања које су биле обележене честим селидбама и неспокојем подстанарског живота.
Фото: Телевизија Ваљево Плус - Гледамо се!
- Сељакање од једног до другог места је значила да нигде не можете да пустите корене. Таман се негде скућимо ајде сели се на ново место. Цео живот смо били подстанари. Можда је то разлог што сам у тренутку одрастања почео да тражим нешто што је стално. Разочарао сам се у међуљудске односе јер сам видео да је човек релативан и да ако се и ослонимо на њега може он да се измакне и да изгубимо ослонац под ногама.
Овај осећај нестабилности навео га је да тражи трајне вредности у животу.
Прочитајте још
- Тај стални осећај губљења ослонца под ногама је код мене родио жељу за нечим апсолутним и сталним. За нечим што ми неће измаћи.
"Моји су се разводили два пута"
Додатни терет током одрастања представљали су и породични ломови, с обзиром на то да су се њихови родитељи два пута венчавали и два пута разводили.
- Моји су се разводили два пута, два пута се венчавали. Мој брат Милош је из њиховог другог брака...од истог оца и исте мајке... Први развод њихов је био кад сам имао 5 а други кад сам имао 16 година а мој брат свега 6 месеци. Све су то дубоки ожиљци.
Иако је одрастао као окорели материјалиста који је уживао у гледању излога, преображај се догодио током посете Трсту 1990. године
Иако је одрастао као окорели материјалиста који је уживао у гледању излога, преображај се догодио током посете Трсту 1990. године.
- Ми смо били у Трсту 1990. и одједном ми дође идеја да ми се не гледају више излози што је за мене било чудно јер сам био окорели материјалиста. Отац је радио у Бечу и кад ме одведе у Беч - Маријахилфер Штрасе је моја... искриви ми се врат од гледања излога. После морам да пређем на сдругу страну да исправим врат од гледања других излога.
Фото: АТА имагес/М. М.
Удаљивши се од породице док су били у шопингу, наишао је на цркву:
- И тако сам кренуо једном улицом, њима сам рекао да иду у шопинг а да ја идем да разгледам град. Кренуо сам али не гледам излоге, већ гледам архитектуру... Био је топао дан. Дођем до краја улице и погледам а испред мене црква. И моја прва мисао је била - Ајде да уђем у цркву, у цркву су дебели зидови па да се расхладим.
Оно што је уследило у наредних неколико минута у потпуности га је изненадило:
- Боравећи ту једно пет минута ја сам осетио једну такву милину која је попримила такву снагу да сам ја почео да ридам. Плакао сам од туге и радости, буквално сам се тресао од плача. А две три године уназад био сам као камен. Умирали су неки моји рођаци и тада ни сузу нисам могао да пустим, а овде ридам... И тако плачем без разлога али јако пријатан осећај. Полако изађем из цркве и погледам око себе и видим да су ми боје лепше, како помислим на људе некако су ми дражи. И због тог лепог осећаја кажем себи да ћу чим дођем у Београд кренути у цркву само да ми се ово поново деси.
Милош Биковић о брату Игуману
- Мој брат је отишао у манастир када је имао 22 године, а студирао је с потомцима руских емиграната који су дошли у Србију након Октобарске револуције. Важно ми је да кажем да с њим причам као са братом, али се увек сетим да је он ипак монах који је свој живот посветио Богу. Понекад, у разговору пожелим да му противуречим, али уместо тога, увек му кажем: "Размислићу о твојим речима" - испричао је Милош за руско издање магазина "Есqуире" и објаснио због чега је његов брат одлучио да живот проведе у манастиру.
- Објаснио ми је да никада није осетио такву пуноћу живота и да ју је пронашао једино у додиру са Богом. Када је моја слава премашила све оно што сам очекивао, сећам се да ми је брат рекао: "Сада више ниси битан само ти. Сада си постао симбол." Он је на неки начин почео да ми се диви, иако ја то никада нисам очекивао јер је то необично за једног монаха. Он добро зна колико и када се ја ломим и сумњам у себе - испричао је искрено Биковић.
(Еспресо)
БОНУС ВИДЕО:
