На данашњи дан пре 35 година, на ратишту у Хрватској, погинули су Новинар и уредник Дописништва РТС-а Зоран Амиџић, сниматељ Бора Петровић, асистент сниматеља Дејан Милићевић и уредник у Шапцу Сретан Илић.

Екипа РТС-а убијена је на Банији, док су се у службеном аутомобилу враћали са снимања. На путу између Петриње и Глине остала је незавршена телевизијска репортажа. У службени аутомобил испаљено је више од 200 метака.

Фото: АТА имагес/А. Ахел

 

 

Убијени су из заседе, а за тај злочин и после три и по деценије нико није одговарао. Њихова имена остала су записана у историји новинарства, али и срцу и сећању свих оних који су их знали. Испред зграде у Шапцу у којој су радили подигнуто је спомен-обележје. На иницијативу колега, и улица из које су отишли на последњи професионални задатак названа је по њима.

Огњен Амиџич о трагедији

Огњен Амиџић једном приликом је на свом Инстаграм профилу објавио емотивни призор из 1979. године. На фотографији, која је настала када је имао само четири године, Огњен је у наручју свог покојног оца Зорана, а поред њих су и његова мајка и сестра.

Фотографија носи посебан значај јер подсећа на Огњеновог оца, Зорана, који је трагично настрадао 1991. године док је извештавао са Баније у Хрватској.

Фото: Инстаграм принтскрин/огњенамиџиц

 

 

- Ова фотографија ми је једна од најдражих успомена из детињства. Сећање на мог оца и срећне породичне тренутке увек ме подсећа на то колико је породица важна - поручио је Амиџић.

Полиција саопштила најтужније вести

Подсетимо, на њихов аутомобил је испаљено више од 300 метака, а до данас није откривено ко је убио Зорана и његове колеге.

- У један сат после поноћи, полицајци су закуцали на наша врата. Добили су задатак од надређених да нам јаве лоше вести. Саопштили су баш мени. Имао сам само 16 година и морао сам да кажем мајци и сестри да је тата убијен - присетио је Огњен својевремено и додао:

 

Фото: Јутјуб принтскрин/инфо лига10

 

 

- Недостаје ми тата и знам да би мој живот био потпуно другачији да се то није десило. Био сам тинејџер када се то десило. Много тога је пало на моја леђа, трудио сам се да мајци помажем колико сам могао. Максимално се жртвовала за мене и сестру и зато ћу бити вечно захвалан - испричао је Амиџић.

- Сањам оца и дан-данас. Тај злочин није решен и даље лебди у ваздуху. Било је неких трагова и доказа у истрази, рецимо забелешке мог оца, које је у тренутку погибије имао у одећи, очигледно су некако дошле до хрватских новинара. То је био најопипљивији траг који је могао да се прати тада, али од тога није било ништа. Мислим да је и немогуће открити после толико година ко је починилац, али је јасно као дан да су то урадиле хрватске војне снаге, ту нема филозофије - поручио је Амиџић.

(Мондо)

БОНУС ВИДЕО: