Михољске задушнице ове године обележавају се у суботу, 10. октобра, а представљају један од дана у православном календару када се верници посебно сећају својих преминулих чланова породице, пријатеља и других драгих људи.
За многе породице то је дан када се одлази на гробље, уређују гробна места, пале свеће и изговарају молитве за покој душе. Иако се обичаји разликују од краја до краја Србије, њихова суштина остаје иста – чување успомене на оне који више нису међу живима.
Задушнице се у православној традицији обележавају суботом, јер је тај дан посебно посвећен сећању на упокојене. Током године постоји више задушних дана, а Михољске се обележавају у октобру, у време када се природа полако припрема за зиму.
Фото: Armend NIMANI/AFP/Profimedia
Шта се носи на Михољске задушнице?
Према православној традицији, за помен покојницима припремају се кувано жито, вино и свеће. Жито, познато и као кољиво, има посебно симболично значење јер подсећа на хришћанско веровање у васкрсење и вечни живот.
Прочитајте још
Вино се користи приликом помена, док запаљена свећа симболизује светлост вере и молитву за покој душе преминулих.
Верници могу да донесу и списак имена својих упокојених како би их свештеник поменуо током молитве. У многим породицама постоји обичај да се на гробље понесе и храна, али треба разликовати народну традицију од онога што представља суштину црквеног обележавања Задушница.
За помен није потребна раскошна трпеза. Много је важније да се преминули помену молитвом и да се њихов спомен сачува.
Да ли је обавезно износити храну на гробље?
У појединим деловима Србије обичај је да се на гробље носе колачи, пециво, воће и друга храна, која се затим дели присутнима. Негде породице припремају скромне оброке, док се у другим крајевима овај обичај готово и не практикује.
Међутим, храна није оно због чега се Задушнице обележавају. У средишту православне традиције налазе се молитва, помен и сећање на покојне, а не количина хране која ће бити изнета.
Због тога није потребно правити велике трошкове нити осећати обавезу да се на гробље однесе много намирница. Ако породица жели да сачува обичај дељења хране, може то да учини скромно, а давање помоћи некоме коме је потребна такође представља смислен начин да се покојник помене добрим делом.
Шта ако не можете да одете на гробље?
Многи људи живе далеко од места у којима су сахрањени њихови најближи, док другима здравље или породичне обавезе не дозвољавају да тог дана посете гробље.
То не значи да не могу да обележе Задушнице.
Молитва за преминуле може се изговорити и у цркви или код куће. Верници могу да запале свећу и помену имена својих најмилијих, без обзира на то да ли су у могућности да посете њихова гробна места.
Управо зато Задушнице нису само дан одласка на гробље, већ и прилика да се породица присети људи који су оставили траг у њеном животу.
Депозитфото: godongphoto
Обичаји се разликују, али смисао остаје исти
У народу постоје различита веровања повезана са Задушницама, па се понегде може чути да тог дана не треба обављати одређене кућне послове или да постоје строга правила о томе шта сме да се понесе на гробље.
Такве обичаје не треба аутоматски поистовећивати са црквеним правилима. Задушнице нису дан страха од тога да ће се нешто лоше догодити ако не испоштујемо свако народно веровање, већ дан молитве, поштовања и сећања.
Михољске задушнице ове године падају два дана пре Михољдана, који се обележава 12. октобра. Следеће задушнице у православном календару су Митровске, 7. новембра, а оно што је заједничко свим задушним данима јесте једноставна порука, успомена на преминуле не чува се величином трпезе, већ молитвом, пажњом и љубављу са којом их се сећамо.
(Директно)