Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Miholjske zadušnice ove godine obeležavaju se u subotu, 10. oktobra, a predstavljaju jedan od dana u pravoslavnom kalendaru kada se vernici posebno sećaju svojih preminulih članova porodice, prijatelja i drugih dragih ljudi.
Za mnoge porodice to je dan kada se odlazi na groblje, uređuju grobna mesta, pale sveće i izgovaraju molitve za pokoj duše. Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja Srbije, njihova suština ostaje ista – čuvanje uspomene na one koji više nisu među živima.
Zadušnice se u pravoslavnoj tradiciji obeležavaju subotom, jer je taj dan posebno posvećen sećanju na upokojene. Tokom godine postoji više zadušnih dana, a Miholjske se obeležavaju u oktobru, u vreme kada se priroda polako priprema za zimu.
Foto: Armend NIMANI/AFP/Profimedia
Šta se nosi na Miholjske zadušnice?
Prema pravoslavnoj tradiciji, za pomen pokojnicima pripremaju se kuvano žito, vino i sveće. Žito, poznato i kao koljivo, ima posebno simbolično značenje jer podseća na hrišćansko verovanje u vaskrsenje i večni život.
Pročitajte još
Vino se koristi prilikom pomena, dok zapaljena sveća simbolizuje svetlost vere i molitvu za pokoj duše preminulih.
Vernici mogu da donesu i spisak imena svojih upokojenih kako bi ih sveštenik pomenuo tokom molitve. U mnogim porodicama postoji običaj da se na groblje ponese i hrana, ali treba razlikovati narodnu tradiciju od onoga što predstavlja suštinu crkvenog obeležavanja Zadušnica.
Za pomen nije potrebna raskošna trpeza. Mnogo je važnije da se preminuli pomenu molitvom i da se njihov spomen sačuva.
Da li je obavezno iznositi hranu na groblje?
U pojedinim delovima Srbije običaj je da se na groblje nose kolači, pecivo, voće i druga hrana, koja se zatim deli prisutnima. Negde porodice pripremaju skromne obroke, dok se u drugim krajevima ovaj običaj gotovo i ne praktikuje.
Međutim, hrana nije ono zbog čega se Zadušnice obeležavaju. U središtu pravoslavne tradicije nalaze se molitva, pomen i sećanje na pokojne, a ne količina hrane koja će biti izneta.
Zbog toga nije potrebno praviti velike troškove niti osećati obavezu da se na groblje odnese mnogo namirnica. Ako porodica želi da sačuva običaj deljenja hrane, može to da učini skromno, a davanje pomoći nekome kome je potrebna takođe predstavlja smislen način da se pokojnik pomene dobrim delom.
Šta ako ne možete da odete na groblje?
Mnogi ljudi žive daleko od mesta u kojima su sahranjeni njihovi najbliži, dok drugima zdravlje ili porodične obaveze ne dozvoljavaju da tog dana posete groblje.
To ne znači da ne mogu da obeleže Zadušnice.
Molitva za preminule može se izgovoriti i u crkvi ili kod kuće. Vernici mogu da zapale sveću i pomenu imena svojih najmilijih, bez obzira na to da li su u mogućnosti da posete njihova grobna mesta.
Upravo zato Zadušnice nisu samo dan odlaska na groblje, već i prilika da se porodica priseti ljudi koji su ostavili trag u njenom životu.
Depozitfoto: godongphoto
Običaji se razlikuju, ali smisao ostaje isti
U narodu postoje različita verovanja povezana sa Zadušnicama, pa se ponegde može čuti da tog dana ne treba obavljati određene kućne poslove ili da postoje stroga pravila o tome šta sme da se ponese na groblje.
Takve običaje ne treba automatski poistovećivati sa crkvenim pravilima. Zadušnice nisu dan straha od toga da će se nešto loše dogoditi ako ne ispoštujemo svako narodno verovanje, već dan molitve, poštovanja i sećanja.
Miholjske zadušnice ove godine padaju dva dana pre Miholjdana, koji se obeležava 12. oktobra. Sledeće zadušnice u pravoslavnom kalendaru su Mitrovske, 7. novembra, a ono što je zajedničko svim zadušnim danima jeste jednostavna poruka, uspomena na preminule ne čuva se veličinom trpeze, već molitvom, pažnjom i ljubavlju sa kojom ih se sećamo.
(Direktno)
BONUS VIDEO:
