Нобел за мир добила бивша судија у Хагу: Ко је она?

Током вишедеценијске каријере обављала је важне функције у правосудном систему Јужноафричке Републике и Уједињених нација, а посебно се истакла радом на случајевима ратних злочина, геноцида и дискриминације.

Од 2008. до 2014. године била је висока комесарка Уједињених нација за људска права.

Фото: Fabrice COFFRINI / AFP / Profimedia

Њена животна прича нераскидиво је повезана са историјом Јужноафричке Републике, где је одрасла у време апартхејда, система расне сегрегације који је црначком становништву ускраћивао бројна права. Искуство живота у таквом друштву утицало је на њено професионално опредељење и каснији рад у области права, једнакости и одговорности за најтеже злочине.

Детињство и образовање у време апартхејда

Наванетем (Нави) Пилај рођена је 23. септембра 1941. године у Дурбану, у Јужноафричкој Републици, у породици индијског порекла. Одрастала је у друштву у којем је расна припадност одређивала бројне аспекте свакодневног живота, укључујући образовање, становање и могућности професионалног напредовања.

Упркос препрекама са којима су се суочавали припадници мањинских заједница, успела је да стекне правно образовање и изгради каријеру у области у којој су жене, а нарочито жене које нису биле беле пути, имале ограничене могућности за напредовање.

Студирала је на Универзитету у Наталу, где је стекла диплому из права, а касније је наставила академско усавршавање у Сједињеним Америчким Државама. Магистрирала је право на Универзитету Харвард, што јој је омогућило да додатно прошири знање из области људских права и међународног права.

Њен професионални пут одвијао се у периоду када су се у Јужноафричкој Републици појачавали отпор апартхејду и међународни притисци да се оконча систем расне дискриминације.

Борба против апартхејда и историјски искорак у правосуђу

Пилај је 1967. године отворила сопствену адвокатску канцеларију у тадашњој провинцији Натал. Била је прва жена која је покренула адвокатску праксу у тој области, а током наредних деценија заступала је политичке активисте и друге људе који су се суочавали са репресијом апартхејда.

Њен посао није се сводио само на заступање клијената пред судом. Бавила се и случајевима који су отварали питања поступања према затвореницима, права политичких противника власти и услова у којима су људи били притварани. Међу случајевима којима се бавила била су и питања права затвореника на острву Робен, где су били заточени бројни противници апартхејда, укључујући и Нелсона Манделу.

Пилај је заступала и свог супруга, који је такође био затворен због политичког деловања. Искуство из тог периода учврстило је њено уверење да правни систем мора да штити појединца чак и када се супротставља држави и њеним институцијама.

Након окончања апартхејда, 1995. године, именована је за вршиоца дужности судије Високог суда Јужноафричке Републике. Тиме је постала прва жена тамне пути на тој судијској функцији у својој земљи, што је представљало важан корак у отварању правосуђа људима који су деценијама били дискриминисани.

Суђење за геноцид у Руанди: случај који је променио међународно право

Једно од најзначајнијих поглавља у каријери Нави Пилај почело је 1995. године, када је изабрана за судију Међународног кривичног трибунала за Руанду. Трибунал су Уједињене нације основале како би процесуирале особе одговорне за геноцид и друге тешке злочине почињене током сукоба у Руанди 1994. године.

Током тог геноцида убијено је око 800.000 људи, углавном припадника народа Тутси, али и умерених Хутуа. Злочини су укључивали масовна убиства, прогоне, сексуално насиље и систематско застрашивање становништва.

Пилај је постала једна од судија које су учествовале у развоју међународног права у вези са тим злочинима. Од 1999. до 2003. године била је председница Трибунала, чиме је добила важну улогу у раду институције која је поставила темеље за будуће поступке против одговорних за масовне злочине.

Посебно је значајан био предмет против Жан-Пола Акајесуа, некадашњег градоначелника руандског града Табе. Акајесу је оптужен за учешће у злочинима почињеним током геноцида, укључујући подстицање насиља и сексуалне злочине.

Трибунал је 1998. године донео историјску пресуду којом је Акајесу проглашен кривим за геноцид и друге злочине. У том предмету суд је први пут на међународном нивоу утврдио да силовање и сексуално насиље, када су почињени са потребном намером и у контексту геноцида, могу представљати дела геноцида.

Ова пресуда постала је прекретница у међународном кривичном праву. Показала је да сексуално насиље у оквиру геноцида не може бити третирано само као споредна последица сукоба, већ може представљати средство намерног уништавања заштићене групе.

Пилај је имала важну улогу у овом предмету, а њен рад допринео је томе да међународно правосуђе озбиљније размотри злочине сексуалног насиља почињене током оружаних сукоба.

Судија Међународног кривичног суда

Након рада у Руанди, Пилај је 2003. године изабрана за судију Међународног кривичног суда у Хагу. На том положају била је до 2008. године, када је прешла на нову функцију у Уједињеним нацијама. Рад у два међународна кривична суда дао јој је искуство у примени међународног права и разматрању питања одговорности појединаца за злочине који погађају читаве заједнице.

Висока комесарка Уједињених нација за људска права

У јулу 2008. године Генерална скупштина Уједињених нација потврдила је њено именовање за високу комесарку УН за људска права. Функцију је преузела 1. септембра исте године, наследивши Луиз Арбур. Мандат јој је касније продужен, па је на тој позицији остала до 2014. године.

Као висока комесарка, Пилај је била задужена за промовисање и заштиту људских права широм света. То је подразумевало праћење стања у државама, јавно реаговање на кршења права, подршку раду међународних истражних механизама и сарадњу са владама, организацијама цивилног друштва и другим институцијама.

Њена функција није подразумевала да самостално доноси пресуде или изриче казне државама и њиховим званичницима. Улога високог комесара пре свега је да упозорава на кршења људских права, подржава њихово документовање и подстиче одговорност и поштовање међународних стандарда.

Током њеног мандата на дневном реду били су бројни међународни проблеми, укључујући последице оружаних сукоба, дискриминацију мањина, положај жена, права миграната и одговорност за тешка кршења људских права.

Права жена и борба против дискриминације

Поред рада у међународним судовима и Уједињеним нацијама, Пилај је током каријере била активна и у области права жена.

Била је међу оснивачима међународне организације "Equality Now", која се бави заштитом права жена и девојчица и залагањем за укидање закона и пракси које доводе до дискриминације. У Јужноафричкој Републици учествовала је и у раду Женске националне коалиције, која се залагала за укључивање принципа једнакости у нови уставни поредак након апартхејда.

У њеном раду посебно место заузимало је питање сексуалног насиља, нарочито у ратним околностима. Искуство стечено у Трибуналу за Руанду допринело је њеном залагању да се такви злочини не занемарују и да се њихове жртве третирају као носиоци права на правду и заштиту.

Живот и рад након функције у УН

По завршетку мандата високе комесарке 2014. године, Пилај је наставила да учествује у раду међународних институција и организација које се баве људским правима, међународним правом и одговорношћу за злочине.

Међу њеним каснијим ангажманима је и улога председнице Међународне комисије против смртне казне. Такође је учествовала у раду институција посвећених очувању наслеђа Нирнбершких суђења и развоју принципа међународне кривичне правде.

(Telegraf.rs)

БОНУС ВИДЕО