Музичар Вукашин Брајић отворено је говорио о симптомима, лечењу и заблудама које прате депресију. Искористио је прилику да најпре демантује недавне медијске наводе да је прошле године покушао самоубиство, објашњавајући да се критични догађај одиграо пре три и по године.
Низ трагедија и кризни моменат
Како објашњава Брајић, улазак у хронично стање био је последица нагомиланих стресова и трагичних губитака.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Када је наступила пандемија и када се угасила рокенрол сцена, доживео сам прву велику кризу идентитета. Затим су се у року од две године заређали страшни губици, умрли су ми отац, стриц, брат од стрица, близак друг и другарица која је извршила самоубиство. Уз све то догодио се и финансијски крах. Схватио сам да сам годинама био у високо функционалној депресији, где сам прекомерним радом и свиркама бежао од унутрашњих проблема. Када је све стало, остао сам огољен пред проблемом - казао је Вукашин.
Тренутак када је одлучио да попије велику количину седатива био је, како каже, последица потпуне емотивне празнине узроковане терапијом под којом није осећао ништа.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Под тим лековима нисам осећао ни љубав, ни страст, ни радост. Желео сам било шта да осетим, па макар и страх. Попио сам четири или пет кутија седатива, али их на срећу нисам залио алкохолом. Када сам схватио шта сам урадио, позвао сам сестру и рекао: "Водите ме у Хитну". У том тренутку схватиш да са оне стране нема ничега, а да овамо ипак имаш шансу - додао је он.
"То ти је само у глави" - најгори савет који можете дати болесној особи
Говорећи о такозваној „насмејаној депресији”, Брајић наглашава да околина често не види шта се дешава иза затворених врата.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Док сам био са друштвом на сцени, нико није могао да примети да имам проблем. Најгора ствар коју можете рећи некоме ко се бори са овим јесте: "То ти је само у глави, изађи прошетај". Депресија је озбиљно стање, а проналазак праве терапије је процес у ком морате веровати стручњацима и лекарима - истакао је Вукашин.
Када је време за аларм и одлазак код лекара?
Психијатар проф. др Невена Чавловска Херцог истиче да нерасположење и пролазна туга нису исто што и депресивни поремећај.
- Процењује се да око 4 одсто мушкараца и 6 одсто жена у неком тренутку живота оболи од депресије. Ако промењено расположење, губитак воље, поремећај сна и апетита трају дуже од две недеље, то је јасан сигнал да је неопходна стручна помоћ. Данас имамо савремене антидепресиве којима је потребно две до три недеље да покажу ефекат, али лек није једино решење, неопходни су психотерапија, промена животних навика и разумевање околине.
(Блиц)