Реч је о песнику из Семберије Драгу Куђићу (1931–2003), боему чији је живот данас готово потпуно пао у заборав. Његово име се, међутим, поново појављује сваки пут када се поведе прича о песми „Све ће то мила моја“, једној од најпознатијих балада Бијелог дугмета.
Куђић је био песник и новинар, али и човек кафане, а његови пријатељи памтили су га као повученог, замишљеног боема. Окупљао се са својим друштвом у брчанским кафанама, међу којима је била и „Истра“, касније срушена, а управо тамо је често рецитовао своју песму „Све ће то мила моја“.
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
И ту почиње прича због које се његово име везује за Бијело дугме.
Куђић је тврдио да су његови стихови искоришћени за чувену баладу. Као посебно спорна помињала се сличност између његове песме „Мајевички ноктурно“ и песме Бијелог дугмета, док се наслов „Све ће то мила моја“ већ појављивао у његовој поезији.
У каснијим текстовима о Куђићу наводи се да је због тога ушао у судски спор са Гораном Бреговићем, односно Бијелим дугметом.
Прочитајте још
Куђићева верзија била је да је Бреговић узео мотиве и стихове из његових песама, спојио их и направио баладу која ће постати један од највећих хитова бенда.
У његовој поезији појављује се и стих „Све ће то, мила моја, прекрити снегови бели“, док је Бијело дугме 1979. године објавило своју чувену верзију „Све ће то мила моја прекрити рузмарин, сњегови и шаш“.
Фото: АТА имагес/М.М.
Судски спор са Бреговићем
Оно што ову причу чини посебно занимљивом јесте то што суд није пресудио у Куђићеву корист.
Бреговић је добио спор, а Куђић је, према каснијим записима о његовом животу, до краја живота остао уверен да му је учињена неправда.
Тако је једна од најпознатијих балада југословенског рока добила и своју много мање познату позадину: на једној страни био је један од највећих бендова тадашње земље, а на другој готово заборављени песник из Семберије који је тврдио да је његов рад послужио као основа за хит.
Није тешко разумети зашто је Куђић сматрао да му припада део те приче.
Његове песме „Све ће то мила моја“ и „Мајевички ноктурно“ садржале су мотиве и стихове који су касније повезивани са Бреговићевом песмом.
У текстовима који су се бавили Куђићем наводи се и да је управо због тога годинама покушавао да добије признање ауторства, али без успеха.