Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
У народу се сматра да се овим даном завршава михољско лето и да наступа права јесен, а иако у црквеном календару није уписан црвеним словом, верује се да се неких обичаја ипак треба придржавати.
У народу се верује да Михољдан доноси јесен у правом смислу речи, мада она календарска увелико траје. Празник је посвећен чудотворцу пореклом из Грчке, светитељу и мученику који је доживео дубоку старост.
Киријак Отшелник рођен је 448. године у Коринту, на Пелопонезу, током владавине византијског цара Теодосија Млађег. Потиче из угледне свештеничке породице.
Његов отац звао се Јован, а мајка Евдокија. Од ране младости заинтересован за Свето писмо, био је постављен за чтеца (читач, први степен свештенства) саборне цркве у родном граду.
У 18. години одлази у Јерусалим код Светог Јевтимија, који је у њему прозрео великог духовника. Тамо се убрзо и замонашио.
Предање каже да је Киријак био крупан и снажан. Такав је остао до дубоке старости, и поред строгог поста и бдења.
Прочитајте још
У пустињи се често хранио само сировим зељем. Име “Отшелник” управо означава пустињака, јер се, по сопственој жељи, склонио од света и живео као аскета.
Држао се строгих монашких правила, укључујући и обавезу једног дневног оброка, обавезно по заласку сунца. Говорио је да га, откако је монах, “сунце никад није видело да једе, нити да се гневи на кога”. Упокојио се у 109. години, у манастиру Светог Харитона, у Сукијској лаври у Јерусалиму, где је и сахрањен.
Исцелитељ болесних и утешитељ тужних
Преподобни Киријак Отшелник истакао се борбом против јереси, а поред духовне улоге био је познат и као “исцелитељ болесних и утешитељ тужних”. Но, држећи се својих правила и вере, није желео да му се приписују заслуге за добра дела.
Иако је светитељ, нема званичну титулу заштитника и не везује се за одређену групу. У његовом житију се каже: “Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божји.
Прочуо се као велики подвижник надалеко, те многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају с њим и добију какав користан савет за душу. Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак молитвом исцели многе и из многих истера демоне.”
Православна црква прославља Светог Киријака Отшелника 12. октобра (29. септембра по јулијанском календару). Код Срба, овај празник познат је као Михољдан.
Народ га зове и Свети Михољ, највероватније зато што 29. септембра Католичка црква обележава дан Светог арханђела Михаила (Миховила, Мајкла, Михаља). Ову тезу поткрепљује и чињеница да је празновање Михољдана посебно распрострањено у српским крајевима који су били под Аустроугарском, и да је најпре прихваћено од стране Карловачке митрополије, а затим и у осталим епархијама Српске православне цркве.
Обичаји за Михољдан
Веровања везана за Михољдан углавном сугеришу на почетак праве јесени. Ако су мишеви и други глодари закаснили са припремама за зиму, сматра се да су осуђени на пропаст.
У појединим крајевима обичај је да се младенцима који су ступили у брак после михољских задушница на овај празник носе поклони. У неким насељима, на салашима су приређиване свечаности ради приплода стоке, посебно оваца, такозване “овновске свадбе”.
Овнови који су претходних недеља били одвојени од оваца пуштају се међу њих, окићени цвећем, а домаћини приређују свечани ручак. Иако у црквеном календару није убележен црвеним словом, на Михољдан не треба обављати кућне послове попут чишћења и спремања, али се зато радови на отвореном, ако их има, не смеју одлагати због долазеће зиме и хладних дана. Такође, верује се да особе рођене на овај дан поседују посебне таленте и да могу да очекују срећу и благостање у животу.
БОНУС ВИДЕО:
