Рађи усред Загреба хала скандирала "Дино, Цигане",он полудео

Пројекција документарног филма о Дину Рађи у Улцињу протекла је у знаку великих емоција, а легендарни кошаркаш се присећао најважнијих тренутака своје богате каријере.

Након приказивања остварења "Rađa – from Split to Hall of Fame", члан генерације која је обележила једну еру евоцирао је успомене на одрастање и спортске успехе.

- Филм је настао 2020. и увек га је емотивно гледати, сваки ми је пут све теже. Све је мање људи који су живи од ових који су учествовали у филму па ми је јако, јако тешко погледати га до краја. Нека причају неки други - рекао је Рађа публици па поделио анегдоту у разговору с бившим коментатором ХТВ-а Славком Цвитковићем.

Фото: АТА имагес/Душан Миленковић

 

- Било је то 1997, долазим у Панатинаикос, долазимо да играмо у Загреб против Цибоне. Цвик ми долази: "Кад се заврши утакмица, одмах дођи код мене, идемо уживо, молим те." Дошао сам кући после дуго времена, требало је лако да их добијемо, на почетку промашим два, три шута. И дође контра, останем сам испод коша, лагано је закуцам, нисам се ни "вешао". А цела дворана крене да скандира: "Дино, цигане!" На то ја разбудим све своје елементе, попи*дим, на*ебем им се матере свима, славим сваки кош као да је гол. Дођем код Славка по договору након утакмице, а он мени: "Завршили смо, нема више" - насмејао се Рађа.

Божидар Маљковић је као млад тренер, у касним тридесетим годинама, преузео Југопластику и предводио тим до два узастопна европска трона 1989. и 1990. У то време, Дино Рађа је био тек на почетку каријере, у својим раним двадесетим.

Фото: Н. Параушић

 

- Нисам имао појма ко је он. Нисам хтео да ми доводе некога за кога нисам много чуо. Али већ на првом тренингу је показао ауторитет - присетио се Рађа.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: