Глумац Лазар Стругар, кога публика памти као Авакса из филма "Кад порастем бићу кенгур", у потресној исповести описао је године зависности од хероина, последице које је дрога оставила на његово здравље и тренутак када му је лекарка у аутобусу спасила живот. Како је испричао, током тог периода губио је зубе, смршао на 53 килограма и више није могао ни да састави реченицу. Данас, док говори о породици и одрастању своје деце, другачије сагледава и глумачке успехе и године које је изгубио.

Препознатљивост и прилике које је добијао у позоришту и на филму нису му, каже, биле довољне да се осећа испуњено. Управо док је професионално напредовао, његов приватни живот кретао се у другом смеру.

ФОТО: Принтскрин Јутјуб

 

 

После "Кенгура" и "Кошаркаша" уследиле године зависности

Стругар је објаснио да успех није успевао да повеже са осећајем задовољства сопственим животом. Говорећи о том раскораку, издвојио је период након филма "Кад порастем бићу кенгур" и серије "Кошаркаши".

- Добио сам велику прилику у животу преко својих улога, доста сам постигао, али све остало је било нешто што ме је удаљило од свега што сам желео да будем. Након "Кенгура" и серије "Кошаркаши" посетио сам пакао. Са 22 године сам био у Атељеу 212, али сам се уклопио и са хероином. Нашли смо се тако као да смо се целог живота тражили. Он мене да упропасти, а ја њега да ми да неки привид да ће све да буде о-кеј - започео је причу Лазар Стругар.

Говорећи о годинама зависности, нагласио је да му ни значајне улоге, ни пажња коју је добијао нису биле довољне да се осећа задовољно.

- Пуних 12 година сам био зависник од наркотика. Десет пуних година сам провео у том паклу. Никада нисам тачно израчунао колико, да не лицитирамо између 10 и 12 година сам био зависник од хероина, назално сам га конзумирао и био сам у његовом власништву од јутра до мрака. Неколико значајних улога у позориштима и филму ми нису били довољни, ништа ми то није било некако заокружујуће. Лепо је било то што су ме препознавали, што су мушкарци желели да се друже са мном, а девојке да се забављамо, али само по себи није довољно да човека испуни - признао је.

"Тек сада видим где сам све шупаљ"

Глумац је испричао да је више пута био животно угрожен. Те догађаје описује као искуства која су оставила физичке и емотивне последице, чије размере данас јасније разуме кроз брак и родитељство.

ФОТО: Принтскрин Јутјуб

 

 

- Живот сам губио три пута, два пута је била клиничка смрт, а једном сам био мртав дуже од минут као последица предозирања. Велики број ожиљака имам на лицу, који су последица свега тога. Једноставно, све је то тако морало да буде. И нико томе није избегао, ни ја, ни Марадона, ни нико ко је био у паклу дроге. Озбиљне физичке повреде, а о емотивним тек нећу ни да причам. Тек сада када живим у браку са супругом и имам троје деце код куће, тек сада видим где сам све шупаљ. И да сам на другачији начин могао да водим свој живот и да се припремим на најтежу улогу коју имам. Све друге улоге су биле само да ме припреме на ово, да будем неко у чијој кући ће расти деца, неке нове генерације - изјавио је глумац.

Губио је зубе, имао 53 килограма и није могао да споји реченицу

Суочавање са сопственим стањем значило је и рушење слике коју је годинама имао о себи. Стругар је говорио о поносу, осећају више вредности и тренутку када више није могао да занемари колико је пропао.

- То што сам се дрогирао је било потпуно бесмислено. Изгубио сам 12 година. Једино добро, да се тако изразим, је то што сам стигао до дна, а када дођеш до дна онда можеш само да се пењеш горе. Мислим да ми је све то требало јер сам био прилично осион целог живота, што ме је носио тај комплекс више вредности, зато што ме је носио понос. Понос је и даље ту, али више не управља мноме. Више ми није битно да будем бољи или да заузимам став „не можеш ти тако да разговараш са мном“.

ФОТО: Принтскрин Јутјуб

 

 

Једноставно сам успео да се унормалим а то је само зато што сам био свестан до ког дна сам стигао. Цео живот слушам о себи да сам леп, паметан, и онда сам доживео парадентозу, почео да губим зубе, имао 53 килограма и нисам могао да спојим реченицу. И нисам био ни леп, ни паметан више, али опет сам некако постојао - рекао је.

У наставку исповести вратио се на предозирање током којег је, како тврди, био без знакова живота дуже од једног минута.

- Нисам могао да се погледам у огледало и то ми је било некако страшно. Уследиле су три клиничке смрти. Две клиничке и једна права. Преко минут сам био мртав и немам никакве последице. У мом серијалу који правим говорим баш о томе како се то десило, конкретно тај случај када сам био мртав преко минут. Нисам хтео да се убијем, али када сам схватио колику количину хероина и лекова за смирење сам унео у себе у истом моменту, схватио сам да ћу да умрем - испричао је Стругар.

Ушао је у аутобус, а лекарка је приметила да је животно угрожен

Описујући тај дан, глумац је говорио и о начину размишљања који данас сматра катастрофалним. Уместо да потражи помоћ, изашао је из стана и на крају ушао у аутобус на линији 17.

- Ово је прича која ће најбоље да опише круг пакла кроз који сам прошао тада и зато је причам. Онда сам рекао себи: „Данас је јако леп дан и нећу да умрем у кући“. Сео сам и рекао: „Свестан сам да ћу да умрем и нећу да зовем хитну помоћ, баш ми је супер“. Многи моји идоли су писали књиге о овом моменту, многи моји идоли су писали песме о смрти, то је тај феноменалан моменат, ето сада долази та велика смрт. Катастрофа размишљање. Нисам желео да умрем код куће јер ни са ким више контакт нисам имао.

ФОТО: Принтскрин Јутјуб

 

 

Размишљао сам да ћу сигурно једно три, четири дана да проведем у стану и да се уцрвљам што никако нисам желео, а опет та сујета и осионост ми то нису дозволили да тако завршим, па сам одлучио да идем ја лепо напоље. Онда сам напољу сео у парк, али опет себи кажем: "Овде ће чим трокирам неко да зове хитну помоћ". И одлучим да седнем у седамнаестицу која иде од Коњарника до Земуна - изјавио је глумац.

У аутобусу се, према његовим речима, нашла лекарка из Ургентног центра која је препознала озбиљност његовог стања и одмах реаговала.

- И то је једно сат и десет минута кроз шпиц вожње и ја сам контао док дођем на последњу станицу већ ћу бити мртав. И то је био мој план. На сву срећу, захваљујући Богу, универзуму, ко у шта верује, ја сам се пробудио код средње Саобраћајне школе. Жена која је седела у аутобусу иза мене је била лекар у Ургентном центру.

По начину на који сам седео она је препознала да се нешто баш зезнуто дешава и да ја вероватно нећу да преживим. Она је позвала хитну помоћ и спасила ми живот. Толико сам био ван себе и више нисам био способан да одлучим да ли ћу да живим. Бог ме је погледао. Да она није седела не бих био жив, лаику би деловао тако да можда сам мало уморан, можда сам мало попио, она је препознала шта је са мном и позвала је хитну одмах.

Ни спасавање живота није одмах прекинуло зависност

Иако је преживео захваљујући њеној помоћи, Стругар каже да ни тај догађај није био тренутак у којем је престао да користи дрогу. Зависност су и даље пратили дугови, угрожено здравље и поступци о којима данас отворено говори.

Пут до рехабилитације пронашао му је рођак који је раније прошао кроз сличан проблем.

ФОТО: Принтскрин Јутјуб

 

 

- Она ми је дала прво вештачко дисање и реанимацију. То нажалост није био преломни тренутак да оставим дрогу. Било је потребно да се појави већа љубав од оне коју сам осећао према пакленом праху. Велике сам глупости правио. У велике дугове сам упадао. У једном моменту сам кренуо да крадем и отимам. И већ сам био физички угрожен. И братић мој, који је био у истом проблему пре мене и кроз све то је прошао, нашао је решење за мене. Постојао је тај неки рехабилитациони центар - признао је глумац.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: