Купио 128 хектара: Како је Мачван грешком изгубио 300.000€

Некадашњи репрезентативац Србије и кошаркаш Партизана Милан Мачван после завршетка каријере направио је велики заокрет. Уместо паркета, изабрао је њиве, воћњаке и пољопривредни бизнис. Данас његова компанија производи воће које се може пронаћи у бројним продавницама широм Србије, али пут до успеха није био нимало лак.

Мачван је, наиме, признао да је направио огромну грешку у пословању која га је коштала између 250.000 и 300.000 евра. Амбициозни планови у ратарству нису се остварили, а бивши кошаркаш морао је да пресече и промени стратегију.

Ипак, уместо да одустане, извукао је поуку из скупог искуства и усмерио се на оно у чему се најбоље сналази - производњу воћа.

Фото: Д. Миловановић

 

Од кошаркашког паркета до воћњака

Мачван је годинама градио кошаркашку каријеру, играо за Партизан и репрезентацију Србије, а након повлачења из професионалног спорта морао је да пронађе нови животни правац. Пољопривреда му није била потпуно непозната, јер су његови родитељи још раније почели да подижу засаде лешника.

У једном од ранијих гостовања у подкасту "Јао Миле" говорио је о томе како данас изгледа његов живот и колико је пољопривреда захтеван посао.

- Тренутно се бавим пољопривредом, полако се та сезона завршава да и ми сељаци данемо душом. Период од маја до децембра је прилично интензиван, мало више сам био везан за тај мачвански округ. Сад се полако приводи крају сезона и онда ћемо на колективан одмор - рекао је Милан Мачван.

Фото: Н. Параушић

 

Том приликом говорио је и о породичним коренима и пореклу свог презимена.

- Коинциденција су Мачван и мачвански округ. Ја сам пореклом из Вуковара у Хрватској. Кажу да корени стварно јесу из Мачве. Тамо неки чукун-деда је побио неке немце и побегао у Славонију, тачније Вуковар и да није хтео да каже како се зове. И онда они кад су чули одакле рекли "Ти си Мачван" и остало је тако.

Купио 128 хектара, па изгубио 300.000 евра

Мачван је имао велике планове. Његова компанија бавила се производњом воћа, али је одлучио да прошири посао и на ратарство. Куповина огромне парцеле од 128 хектара требало је да буде важан корак у развоју бизниса, али се испоставило да је то била једна од најскупљих пословних лекција у његовом животу.

У подкасту "Бизнис приче" отворено је говорио о томе шта је пошло по злу.

- Ух, што се тиче саме производње најглупља грешка била је куповина велике парцеле, једне од 128 хектара. Платили смо је озбиљно, то је била некад пољопривредна задруга. После буквално две године ратарске производње продали смо је и изашли из ратарства. После те две године изашли смо са минусом од једно 250-300 хиљада евра. Марфијев закон... Лоши климатски услови, непознавање тржишта културе и имали смо фикс идеју да из тог ратарства уђемо у енергетику и производњу био гаса. Онда смо ушли у један раскорак... - испричао је Мачван.

Фото: Н. Параушић

 

Лоши климатски услови, недовољно познавање тржишта и неостварени планови за производњу биогаса довели су до тога да одустане од ратарства. Уместо да настави да улаже у посао који није давао резултате, одлучио је да се врати производњи воћа.

Данас обрађује огромне површине

После скупог искуства, Мачван је променио приступ и концентрисао се на оно што најбоље познаје. У једном од ранијих разговора описао је размере компаније и културе које производи.

- Нисмо ми у јутрима као Војвођани, Сремци, код нас је у хектарима. То је сад већ фирма, није пољопривредно газдинство. Радимо негде 200 хектара, можда мало јаче. Преко 110 хектара је ратарство, остало је под воћем. Негде 40 хектара лешника, 20 хектара крушке, хектар трешње и седам хектара малине. С том малином смо вероватно највећи произвођачи конзумне малине у Србији. Такође, за крушку и лешник бих се усудио да кажем да смо ту негде. Није то још толико распрострањено - испричао је Мачван.

Објаснио је и како се производња воћа ширила током година.

- Тада је то било нешто мање од 20 хектара. Сада, после неких шест година од како смо правно лице, то је 85 хектара. Постоји тај раст, стално улажемо у производњу. Нисмо се бавили откупом јер је тешко контролисати производњу других. Фокусирани смо на ширење наше производње, да из тога црпимо квалитет и мислим да то иде јако добро - рекао је бивши кошаркаш.

Његова компанија данас производи лешнике, крушке, малине, јагоде, трешње и друго воће, сарађује са великим трговинским ланцима, а део производње пласира и на инострана тржишта.

Није знао шта ће после кошарке

Мачван је професионалну каријеру завршио 2020. године, у периоду пандемије коронавируса, након тешких повреда. Признао је да није имао прецизан план за будућност, а у једном тренутку био је близу повратка у Партизан у другачијој улози.

- Искрено, нисам имао представу шта ћу да радим после кошарке. Ја сам био у Јапану 19/20 и 2020. године је кренула корона, заустављена је сезона. Већ у фебруару смо завршили сезону. Имао сам негде у глави да је то моја последња сезона после две тешке повреде у Минхену. Дошло је неплански, али сам ја пресекао. Имао сам нејасну идеју - да останем у кошарци или шта даље. Имао сам разговоре са Остојом, начелно смо се договорили, ја сам га после сат времена назвао и рекао да нећу бити у Партизану. Они су то већ објавили, па нисам могао одмах да се повучем. Сачекали смо идеалан тајминг да се повучем са функцију коју никада нисам обављао - рекао је Мачван.

Фото: Н. Параушић

 

У пољопривреду је ушао постепено, проучавајући искуства других и учећи о послу који захтева много више од почетног капитала.

- Кренуо сам мало да се едукујем... Моји родитељи су кренули са засадима лешника 2016. и 2017. године. Био је то природан след догађаја, да уђем у пољопривреду. Прочитао сам пар књига, био на пар занимљивих конференција и послушао пар интервјуа које су имали Мишковић, Костић, Марија Десивојевић и тако даље. То ме је подстакло. Није требало да будем препаметан и да измишљам топлу воду већ да копирам шта други људи раде. То је посао као сваки други, обликује се и развија. То је у 2020. године кренуло код мене, тако сам завршио у пољопривреди - испричао је некадашњи репрезентативац.

"Пољопривреда је посао 24 сата дневно"

Једна од највећих лекција коју је научио јесте да пољопривреда не може да буде успутна инвестиција. Према његовим речима, није довољно купити земљу, уложити новац и очекивати да ће се посао сам развијати.

- Пољопривреда је као и сваки други посао, тим мораш да будеш у томе 24 сата и седам дана у недељи. Тако целе године. То није посао 'Имам паре, уложићу ту'. Неко ти предложи да уложиш у боровницу, ти ставиш 50 хиљада евра и лагано - онда си до краја живота милионер. То је лепо кад ти неко исприча, хоћеш одмах пет хектара боровнице. Мора да се уђе професионално. Мораш да гледаш као занимање, то мора да ти буде начин живота. Ја сам од априла, маја по пет дана недељно био у селу, некад и две недеље везано, кући нисам долазио. Породица ми долазила тамо јер нисам имао времена. Не можеш да пијеш кафу у Београду и дођеш једном месечно, кад је сунчано, да обиђеш - рекао је некадашњи репрезентативац Србије.

Мачван је говорио и о томе како је пронашао мир на селу након живота у великим градовима, као и о улози коју су у његовој одлуци имали разговори са свештеним лицима и посете манастиру.

Фото: Д. Миловановић

 

- Било је специфично. Има горе један манастир у који идем. Отишао сам у карантин, на село и пошто сам већ купио неку земљу тај игуман ми каже: "Имам једно имање за тебе. Иди погледај." Ја стварно одем, видим, оно не личи ни на шта. Мени било лепо, завучено онако, после Токија од 20 милиона људи и кажем: "То је то. Ово је рај, нема људи, нема ништа." Договорим се са тим дечком и онда сам кренуо да купујем земљу, али сам и даље био 50-50 да ли ћу се бавити са тим - испричао је у подкасту „Бизнис приче“.

"Лешник је златна жица"

Након неуспешног експеримента са ратарством, Мачван је закључио да је најважније препознати област у којој може да оствари дугорочан успех. Данас је посебно посвећен лешницима и верује да Србија има велики потенцијал за развој те производње.

- Све оно што неко други успешно ради, теби делује лако. Велики и успешни људи ствари чине лаким. Кад гледам Ђоковића како игра, ја бих отишао да играм тенис. Заправо, немам везе са тенисом, али кад он игра делује јако лако. Било је тих грешака. залетиш се, полупаш се, буде минус и кажеш: "Преживео сам, терај даље. Научио си лекцију." Није за тебе све што други ради. Кад ухватиш златну жицу, држи се ње као пијан плота. Златна жица је лешник, апсолутна је будућност, отпоран на климатске промене, тржиште невероватно. Цела Србија има негде око 7.000 хектара посађеног лешника, а та компанија за коју много људи није ни чуло сама троши 12.000 хектара. Толики је дефицит. Позиционирање Србије може да буде феноменално - рекао је Мачван.

Од кошаркаша који није знао шта ће након завршетка каријере до предузетника који је прошао кроз губитак од неколико стотина хиљада евра, Мачванова прича показује колико су у пословању важни стрпљење, знање и спремност да се призна грешка.

Најскупљу лекцију платио је у ратарству, али није дозволио да га она заустави. Уместо тога, променио је правац, усмерио се на производњу воћа и наставио да развија посао који је његова породица започела много раније.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: