Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Некадашњи потпредседник ФК Партизан Владимир Вулетић преминуо је у 47. години живота.
Вулетић је нађен мртав у сауни свог стана након што се данима није јављао на телефон.
Он је био веома активан на друштвеним мрежама, а његова последња објава изазвала је доста реакција.
Фото: Инстаграм принтскрин
"…да ћу у по речи стати, да се нећу освртати…никада…", је последња објава Вулетића, иначе део песме "Напослетку” коју изводи Ђорђе Балашевић.
Такође, последњи снимак на друштвеним мрежама Владимир Вулетић је објавио 6. октобра.
На снимку Вулетић пева песму "Што се боре мисли моје".
Ко је био Владимир Вулетић?
Владимир Вулетић је српски правник, универзитетски професор и некадашњи функционер Фудбалског клуба Партизан. Рођен је у Шапцу, где је завршио основну школу и гимназију, а Правни факултет Универзитета у Београду дипломирао је 2001. године као најбољи студент генерације.
Фото: П. Милошевић
Академску каријеру изградио је на Правном факултету у Београду, где се бави правном историјом и римским правом. Широј јавности постао је познат и по ангажману у ФК Партизан, где је у децембру 2014. изабран за председника Надзорног одбора, а потом обављао функцију потпредседника клуба. Са те функције повукао се 9. фебруара 2021. године.
Вулетић је био присутан и у јавном и политичком животу Србије, где је учествовао у медијским дебатама о друштвеним и политичким темама.
Балашевићева "Напослетку"
Напослетку, ти си добро знала ко сам ја
откуд сад те сузе, моја мила
рекла си да се за точак
бршљан не хвата, залуд изгужвана свила
То је тако, не прави од туге науку
мами светло на следећем брегу
окопниће мој отисак
на твом јастуку, још како као јежушка у снегу
Разбићу гитару, црн је мрак испуњава
одавно се своје песме бојим
помера у мени неке гене Дунава
па ја течем и кад стојим
Али опет, да л' би икад била моја ти
да сам војник у армији људи
рекла си да баш не умем новце бројати
и да је ништа све што нудим
Реф.
Напослетку, ти си навек знала да сам свирач
брошић што се тешко прибада
да ме може одувати најблажи немирач
да ћу у по' речи стати
да се нећу освртати, никада
Ређаш по витрини фини, порцулански свет
ал' ја сам фигурица без жига
пази, то је бајка што ти пада на памет
фали ти баш овај циган, не, душо
Тек у јесен открију се боје крошања
све су сличне у лето зелено
напослетку, ти си добро знала
ко сам ја, чему сузе, лепа жено
Драга моја, ти си навек знала да сам пајац
мој је шешир шатра помична
усне, тиче-ругалице, а у оку тајац
да сам капут са два лица
да сам Госпо'н пропалица обична
Напослетку, ти си навек знала да сам свирач
да је небо моја ливада
да ме може одувати најблажи немирач
да ћу у по речи стати
да се нећу освртати, никада
Да ћу у по речи стати
да се нећу освртати
БОНУС ВИДЕО:
