Међутим, упркос томе што грејање користимо сваке године, стручњаци из области противпожарне заштите, енергетике и медицине упозоравају да велики број грађана и даље прави озбиљне грешке које угрожавају безбедност, здравље и кућни буџет.
Фото: Depositphotos/tepic
1. Не затварајте све вентилационе отворе и прозоре "херметички"
Једна од најопаснијих навика је потпуно заптивање просторија у страху од губитка топлоте. Када у затвореном простору ради грејно тело које сагорева гориво – пећ на дрва, плински бојлер или камин – неопходан је доток свежег ваздуха за правилно сагоревање. Без њега долази до непотпуног сагоревања и стварања угљен-моноксида (ЦО), гаса без боје, мириса и укуса који је смртоносан већ у малим концентрацијама.
Према подацима МУП-а Србије, сваке зиме у нашој земљи бележе се десетине случајева тровања угљен-моноксидом, а многи од њих завршавају трагично. Стручњаци препоручују да се просторије у којима се ложи проветравају најмање два до три пута дневно по 5–10 минута, чак и када је напољу веома хладно.
2. Не сушите веш директно на радијаторима
Иако делује као практично решење, сушење мокрог веша на радијаторима и грејним телима доноси више штете него користи. Мокар веш драстично смањује топлотну моћ радијатора јер енергију троши на испаравање воде уместо на загревање просторије.
Истовремено, велика количина влаге која се ослобађа у ваздух ствара идеалне услове за развој буђи и гљивица на зидовима, што може изазвати респираторне проблеме, алергије и астму, посебно код деце.
Прочитајте још
Ако немате другу опцију, стручњаци саветују да веш сушите у посебној просторији са отвореним прозором или да користите електричне сушилице са одводом влаге.
3. Не прекривајте радијаторе намештајем и тешким завесама
Постављање кауча, ормара или дебелих завеса директно испред радијатора спречава природну циркулацију топлог ваздуха. На тај начин просторија се загрева неравномерно, а ви сте принуђени да појачавате грејање – што значи већу потрошњу енергије и веће рачуне. Према проценама стручњака за енергетску ефикасност, само правилно ослобађање радијатора може смањити губитке топлоте и до 10–15 одсто.
4. Не прегревајте просторије – 22 °Ц је сасвим довољно
Лекари и енергетичари слажу се у једном: температура у стамбеним просторијама зими не би требало да прелази 20–22 °Ц, док је за спаваће собе оптимално 16–18 °Ц. Сваки степен изнад препорученог повећава потрошњу енергије за отприлике 6 одсто, а прегрејане просторије исушују слузокожу носа и грла, што олакшава продор вируса и бактерија.
Пулмолози упозоравају да људи често мисле да је топао стан здрав стан, али претерана топлота у комбинацији са сувим ваздухом заправо слаби имунитет,
5. Не ложите влажним дрветом, смећем и пластичним отпадом
Коришћење недовољно сувог дрвета (влажност изнад 20 одсто) доводи до непотпуног сагоревања, стварања велике количине чађи и катрана у димњаку, што значајно повећава ризик од пожара на димњаку. Још опасније је ложење пластичним флашама, гумом, фарбама или третираним дрветом – при томе се ослобађају изузетно токсични гасови, укључујући диоксине и фуране, који су доказани канцерогени.
Стручњаци препоручују да се дрво за ложење сече и суши најмање годину до две пре употребе, на проветреном месту заштићеном од кише.
6. Не занемарујте чишћење димњака и сервисирање котлова
Према Закону о заштити од пожара и подзаконским актима, чишћење димњака је обавеза корисника и мора се обављати најмање једном годишње, пре почетка грејне сезоне. Запушени димњаци су један од најчешћих узрока пожара у домаћинствима током зиме, али и главни разлог враћања дима и угљен-моноксида у просторију.
Исто важи и за плинске котлове и бојлере – редован годишњи сервис овлашћеног техничара није луксуз, већ питање безбедности.
7. Не остављајте преносиве грејаче без надзора и у близини запаљивих материјала
Електрични грејачи, калорифери и инфрацрвени панели спадају међу најчешће узрочнике пожара у домаћинствима ако се користе непрописно. Никада их не остављајте укључене када нисте у просторији или док спавате, не стављајте их близу завеса, постељине и намештаја, и обавезно их искључујте из струје када се не користе. Посебно будите опрезни ако у кући имате малу децу или кућне љубимце.
8. Не користите плинске боце и шпорете за загревање просторија
Коришћење плинских боца са отвореним пламеном или укључене рерне и рингли за загревање стана је изузетно опасно и строго се не препоручује. Осим ризика од експлозије и пожара, овакав начин грејања троши кисеоник из просторије и ослобађа угљен-моноксид, што може довести до гушења за свега неколико сати.
Уместо закључка
Грејна сезона траје у просеку шест месеци и представља период у којем се статистички бележи највећи број пожара и тровања у домаћинствима. Већина тих несрећа могла би се спречити поштовањем основних правила безбедности и здравог разума.
Стручњаци поручују да је боље потрошити сат времена на проверу димњака и инсталација него ризиковати животе укућана.