Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Док је Кинески зид вековима служио као одбрана од освајача, његов зелени пандан има сасвим другачију мисију - да заштити земљу од природног феномена који полако мења изглед читавих региона. Реч је о огромном појасу вегетације који се простире кроз северне делове Кине и представља део једног од највећих пројеката пошумљавања на свету.
Фото: printskrin/youtube/Everything Explained
Пројекат је познат као "Зелени кинески зид", а његово званично име је Програм заштитних шума Три севера. Покренут је 1978. године, а планирано је да траје све до 2050. године. Подручје обухваћено програмом протеже се око 4.480 километара од истока ка западу.
Пустиња гута плодно земљиште
Северна Кина деценијама се суочава са озбиљним проблемом деградације земљишта и ширења пустињских подручја. У појединим областима песак прекрива пољопривредне површине, угрожава насеља и отежава живот становништву које зависи од земље.
Посебан проблем представљају пешчане олује. Снажни ветрови подижу огромне количине песка и прашине, које могу да путују стотинама, па и хиљадама километара. Последице осећају и велики градови, укључујући Пекинг, где такве олује могу да погоршају квалитет ваздуха и смање видљивост.
Размере проблема показују и подаци кинеских институција, према којима је 2020. године око 27,2 одсто територије Кине било захваћено дезертификацијом. То, међутим, не значи да је читава та површина прекривена пустињским песком, већ да је земљиште у различитом степену изгубило своју продуктивност услед процеса деградације.
Прочитајте још
Како функционише зелени зид?
Уместо да подиже физичку баријеру, Кина покушава да створи природну заштиту од ветра. На одговарајућим локацијама саде се дрвеће, жбуње и трава, чије корење стабилизује земљиште и смањује могућност да ветар односи песак.
Вегетација такође може да успори ветар при тлу, заштити пољопривредне површине и помогне у очувању влаге у земљишту. У неким подручјима обнављају се травњаци и природна вегетација, док се у другим формирају појасеви дрвећа који треба да спрече даље ширење песка.
Ово није једноставан задатак. Огромне површине, оскудне падавине и екстремни временски услови отежавају опстанак младих биљака. Због тога успех не зависи само од броја посађених стабала већ и од тога колико ће биљака преживети и да ли је изабрана вегетација прилагођена локалној клими.
Резултати постоје, али посао није завршен
Кинески програм траје више од четири деценије, а према званичним подацима, до краја 2020. године пошумљено је око 31,74 милиона хектара у оквиру програма. Кинеске власти наводе да је пројекат допринео успоравању ширења дезертификације, заштити земљишта и смањењу штете од пешчаних олуја.
Ипак, научници упозоравају да масовна садња дрвећа није универзално решење. У изразито сушним подручјима превише вегетације може да повећа притисак на оскудне водне ресурсе, док неодговарајуће врсте могу тешко да опстану. Због тога су заштита постојећих екосистема, обнова природних травњака и пажљиво управљање водом подједнако важни као и садња нових стабала.
Кина наставља да развија програм, са плановима који се протежу до 2050. године, како би додатно ојачала заштиту северних области од песка, ерозије и деградације земљишта.
Зашто се пројекат сматра једним од највећих еколошких подухвата?
Зелени кинески зид није грађевина која ће бити завршена за неколико година. Реч је о вишедеценијском покушају да се промени начин на који огромна подручја реагују на ветар, сушу и губитак вегетације.
Ако пројекат настави да даје резултате, користи би могле да буду вишеструке: мање ерозије, боља заштита пољопривреде, стабилније земљиште и мања изложеност појединих насеља пешчаним олујама.
Ипак, пустиња се не може зауставити преко ноћи, нити је могуће озеленити свако сушно подручје без последица по водне ресурсе. Зато ће прави успех овог подухвата зависити од тога да ли ће зелени појасеви опстати и постати стабилни екосистеми.
БОНУС ВИДЕО
