У народној традицији Свети Тома има необично место: веровало се да држи „печат од облака“, због чега су му се људи обраћали у време суше. Томиндан се у многим породицама слави као крсна слава, а у појединим крајевима Србије сачувана су и веровања о заштити домаћинства. Празник је тако постао део богате ризнице обичаја у којој се преплићу вера, природа и наслеђе наших предака.
Свети Тома и тајанствени „печат од облака“
Свети апостол Тома, познат и као Неверни Тома, један је од дванаесторице Христових апостола. Његов празник, Томиндан, обележава се 19. октобра по грегоријанском календару и многим верницима представља важан дан у црквеном и породичном животу.
Међутим, уз црквено предање вековима су се преносила и народна веровања. Једно од најпознатијих говори да је Свети Тома чувар „печата од облака“ и да од њега зависи када ће земљи стићи благотворна киша.
Фото: Википедија
Према том веровању, људи су се у време дуготрајне суше молили овом светитељу, надајући се киши која би освежила земљу и помогла усевима. Небо је у животу некадашњих домаћинстава имало посебно значење: од временских прилика зависили су род, храна и опстанак породице.
Прочитајте још
Зато је и прича о „печату од облака“ остала упамћена као једно од необичнијих предања везаних за Томиндан.
Зашто се каже „Свети Тома, седи дома“?
Томиндан прати и позната народна изрека: „Свети Тома, седи дома“. Она се везује за веровање да на овај дан не треба ићи на пут нити се упуштати у непотребне послове, већ празник провести мирно, у дому и са породицом.
Свети Тома је, према хришћанском предању, проповедао веру и у далеким крајевима, а у народу је остао упамћен и као заштитник појединих занатлија. Будући да се сматрао вештим дрводељом, његову славу обележавали су и мајстори који су радили с дрветом, као и поједини други занати.
У неким деловима Србије постојало је и веровање да Свети Тома штити домаћинство од вукова. Таква предања настајала су у времену када су људи живели непосредно повезани с природом, а заштита стоке и дома била је од пресудног значаја.
Биљке из народног предања и заштита дома
У традиционалној култури биљке су често имале посебно место. Поједине су се уносиле у кућу као украс, друге су се чувале због мириса или практичне употребе, док су неке у народним веровањима добијале симболично значење заштите, здравља и благостања.
Због тога се у причама о старим обичајима често помињу биљке које су људи повезивали с добрим, благословом или заштитом од невоља. Ипак, обичаји су се разликовали од краја до краја, па није свако предање било познато у свим деловима Србије.
За босиљак се оправдано сматра да је биљка која се највише користи на целом свету. Потиче из Индије а у Европи се појавио током XИИ века. Многе религије босиљку приписују божанска својства. Код Римљана се босиљак повезивао са оданошћу у љубави, док је у Индији симбол добродошлице.
Фото: Depositphotos/artfotoss
Босиљак прати сваког Србина кроз најважније етапе у животу - од рођења до смрти, па чак и после упокојења. То је Божји цвет и прво се у башти посади он, па тек друго цвеће.
Зато је наш народ веровао током векова да је ово чудотворна биљка која се уноси у кућу кад год су велики свеци.
Православна црква босиљак сматра светом биљком, која се користи у црквеним обредима. Босиљак је ароматична биљка пријатног мириса. Набран босиљак се сложи у букет, увеже се а затим се остави да се суши. Тако се чува током целе године. Пријатан мирис босиљка симболизује благодат Светог Духа и он се обавезно износи кад свештеник дође да свети водицу.
Празник који чува успомену на старе обичаје
Томиндан је и данас прилика да се породице окупе, обележе крсну славу и подсете на обичаје који су се некада преносили усменим путем. Приче о небу, киши, заштити дома и правилима понашања на празник сведоче о томе колико су вера и природа биле повезане у свакодневном животу наших предака.
Народна веровања не треба посматрати као правила која гарантују одређени исход, већ као део културног наслеђа које говори о надама, страховима и начину живота претходних генерација. Предање о Светом Томи и „печату од облака“ управо је један од таквих примера – прича која је опстала јер је киша некада значила много више од временске прилике.