У понедељак - Томиндан: Зашто кажемо "Свети Тома, седи дома"

У народној традицији Свети Тома има необично место: веровало се да држи &bdquo;печат од облака&ldquo;, због чега су му се људи обраћали у време суше. Томиндан се у многим породицама слави као крсна слава, а у појединим крајевима Србије сачувана су и веровања о заштити домаћинства. Празник је тако постао део богате ризнице обичаја у којој се преплићу вера, природа и наслеђе наших предака.Свети Тома и тајанствени &bdquo;печат од облака&ldquo;Свети апостол Тома, познат и као Неверни Тома, један је од дванаесторице Христових апостола. Његов празник, Томиндан, обележава се 19. октобра по грегоријанском календару и многим верницима представља важан дан у црквеном и породичном животу.Међутим, уз црквено предање вековима су се преносила и народна веровања. Једно од најпознатијих говори да је Свети Тома чувар &bdquo;печата од облака&ldquo; и да од њега зависи када ће земљи стићи благотворна киша.Фото: ВикипедијаПрема том веровању, људи су се у време дуготрајне суше молили овом светитељу, надајући се киши која би освежила земљу и помогла усевима. Небо је у животу некадашњих домаћинстава имало посебно значење: од временских прилика зависили су род, храна и опстанак породице.Зато је и прича о &bdquo;печату од облака&ldquo; остала упамћена као једно од необичнијих предања везаних за Томиндан.Зашто се каже &bdquo;Свети Тома, седи дома&ldquo;?Томиндан прати и позната народна изрека: &bdquo;Свети Тома, седи дома&ldquo;. Она се везује за веровање да на овај дан не треба ићи на пут нити се упуштати у непотребне послове, већ празник провести мирно, у дому и са породицом.Свети Тома је, према хришћанском предању, проповедао веру и у далеким крајевима, а у народу је остао упамћен и као заштитник појединих занатлија. Будући да се сматрао вештим дрводељом, његову славу обележавали су и мајстори који су радили с дрветом, као и поједини други занати.У неким деловима Србије постојало је и веровање да Свети Тома штити домаћинство од вукова. Таква предања настајала су у времену када су људи живели непосредно повезани с природом, а заштита стоке и дома била је од пресудног значаја.Биљке из народног предања и заштита домаУ традиционалној култури биљке су често имале посебно место. Поједине су се уносиле у кућу као украс, друге су се чувале због мириса или практичне употребе, док су неке у народним веровањима добијале симболично значење заштите, здравља и благостања.Због тога се у причама о старим обичајима често помињу биљке које су људи повезивали с добрим, благословом или заштитом од невоља. Ипак, обичаји су се разликовали од краја до краја, па није свако предање било познато у свим деловима Србије.За босиљак се оправдано сматра да је биљка која се највише користи на целом свету. Потиче из Индије а у Европи се појавио током XИИ века. Многе религије босиљку приписују божанска својства. Код Римљана се босиљак повезивао са оданошћу у љубави, док је у Индији симбол добродошлице.Фото: Depositphotos/artfotossБосиљак прати сваког Србина кроз најважније етапе у животу - од рођења до смрти, па чак и после упокојења. То је Божји цвет и прво се у башти посади он, па тек друго цвеће.Зато је наш народ веровао током векова да је ово чудотворна биљка која се уноси у кућу кад год су велики свеци.Православна црква босиљак сматра светом биљком, која се користи у црквеним обредима. Босиљак је ароматична биљка пријатног мириса. Набран босиљак се сложи у букет, увеже се а затим се остави да се суши. Тако се чува током целе године. Пријатан мирис босиљка симболизује благодат Светог Духа и он се обавезно износи кад свештеник дође да свети водицу.Празник који чува успомену на старе обичајеТоминдан је и данас прилика да се породице окупе, обележе крсну славу и подсете на обичаје који су се некада преносили усменим путем. Приче о небу, киши, заштити дома и правилима понашања на празник сведоче о томе колико су вера и природа биле повезане у свакодневном животу наших предака.Народна веровања не треба посматрати као правила која гарантују одређени исход, већ као део културног наслеђа које говори о надама, страховима и начину живота претходних генерација. Предање о Светом Томи и &bdquo;печату од облака&ldquo; управо је један од таквих примера &ndash; прича која је опстала јер је киша некада значила много више од временске прилике.(Србија Данас)БОНУС ВИДЕО:

У понедељак - Томиндан: Зашто кажемо "Свети Тома, седи дома"

Ваш коментар

Нема коментара