- Заљубио сам се у једну девојчицу, моју комшиницу пореклом из суседног села, Вучја. Она је била тада гимназијалка и то у Краљеву и ја сам силне паре потрошио тада да одем да се видим с њом. Прва жена коју сам ја заволео, њу сам и оженио - причао је Жика.
Из тог брака добили су ћерку, а након година заједничког живота дошло је до разлаза. Како је објаснио, није било великог сукоба, већ су обоје схватили да треба да наставе својим путем.
Фото: Милан Маричић/АТА имагес
- Ја сам добио стан од Радио Београда, добили смо ћерку и таман кад је све дошло на своје породица нам се распала. Ранка је поверовала је у некакве приче које су ме пратиле, а које нису биле тачне, и тако је кренуло. После сам чуо да она има неког дечка. Поднела је захтев за развод, а ја сам све мање бивао у кући... Развод је нешто што никоме не бих пожелео. Не сећам се да ли сам плакао кад смо се разводили, али знам да сам одлучио да стан оставим њој, јер је наша ћерка Ружица остала да живи са мајком и ја сам хтео да је збринем. Била је то права одлука.
Како је признао, његов живот је променио сасвим случајни сусрет са Зораном, коју је срео на станици код тадашње главне железничке станице у Београду.
Прочитајте још
Жика је тог дана требало да оде на Калемегдан, где је мењао колегу на послу, а док је чекао превоз, угледао је Зорану како излази из трамваја.
- Дошао сам из Јасиковице тог дана. Радио "Посело" на Калемегдану, мењао колегу који је отишао на одмор, ништа ми није падало на памет. Дошао сам да одрадим тај посао и чекао неки трамвај на тадашњој главној железничкој станици да одем до Калемегдана. Одједном, из трамваја је изашла једна црнка у минићу, у пругастом комплету. И нисам могао да верујем шта се догађа, мозак ми се мрачио. Она је сишла из тог трамваја, отишла негде и ништа. Читао сам новине да прекратим време, после тога, два минута, мене пита неко који трамвај иде за Калемегдан, погледам, видим њу. Ништа јој нисам рекао, она ме је погледала и отишла, а ја сам чекао трамвај који није долазио. Онда уз Балканску одем на Теразије и неким тролејбусом на Калемегдан.
Неверица је уследила када ју је петнаест минута касније поново угледао на Калемегдану.
- Ушао сам на кошаркашки стадион Црвене звезде где се то догађало и у кафани тамо видео њу са неком другарицом. Па ја нисам могао да верујем. Пришао сам јој и после 15 минута деси се то на Калемегдану. Ту је био мој велики пријатељ Миодраг Поповић који је композитор и веома популаран и доста је радио и ја кажем њему: "Слушај, ја имам неки посао, а ти седи код ове две почасти их лепо и немој случајно да си ти или оне отишле док ја не завршим" - открио је Жика.
Након тог сусрета уследила је посебна тактика коју је применио пре него што су ступили у везу.
- Али ја не бих био из Јасиковице да не одем у Јасиковицу и једно седам дана ништа, ударим чежњу, не јављам се, ништа, и себе и њу проверавам. Мислио сам да је то био тренутни занос, то је ветар те односни, да није нека олуја па ме бацила негде. И дођем ја после седам дана зовнем је и она ми се јави...
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Живели у 28 квадрата
Зорана је, како је Жика испричао, прихватила и његов тадашњи начин живота. Живели су у стану од свега 28 квадрата, који је настао адаптацијом гараже на Цераку.
- Не памтим да сам живео неожењен. Ето ја и не умем да живим сам и некако не сналазим се. Немам обе руке, обе ноге, нисам тачан. Моја Зорана је са Новог Београда дошла у мој велики стан од 28 квадрата од адаптиране гараже на Цераку коју сам ја претворио у трособан стан и остала после тога у том стану док нисмо решили нешто боље, за мене је то био закон. То је нешто што ја ценим. Поштујем - искрен је Жика.
Њих двоје су седам година живели заједно пре него што су одлучили да озваниче брак. Зорана је у почетку била јасна да не жели да се удаје, али се временом и то променило.
(Ало)