Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Кефир може бити користан као стимуланс или лаксатив, али нема никакве везе са дуговечношћу јасан је професор Силвио Гаратини, председник и оснивач Института за фармаколошка истраживања Марио Негри. Ослањајући се на своје деценије искуства и свој 98. рођендан, који ће прославити у новембру, Гаратини је одлучио да разбије тај мит, иако наглашава да кефир ипак има неке драгоцене добробити, али не продужава живот.
- Постоје десетине фактора које треба узети у обзир јер се дуговечност не постиже само једном намирницом. Ефекат хране зависи од многих фактора: колико једете, како је једете и како је комбинујете - појаснио је светски познати онколог и фармаколог.
На шта делује кефир
Сматра се да кефир на организам делује као чистач - пролази кроз тело и чисти све неповољне бактерије и упале. Управо због таквих својстава зову га природним антибиотиком. Кефир је одличан за особе слабијег имунитета јер оснажује имуни систем, а одлично утиче и на пробаву. Посебно му се приписују лековита својства приликом лечења малигних обољења, а лечи и чир на желуцу. Кефир могу пити и особе са срчаним болестима јер регулише крвни притисак, помаже код кардиоваскуларних болести, а снижава и холестерол и лечи болести срца.
Једна чаша кефира изврстан је извор витамина Д, рибофлавина, калцијума и фосфора, али и протеина, витамина А, витамина Б12, калијума и селена, све су то важне материје које нам дају енергију током дана и подижу имунитет.
Како и колико кефира конзумирати
Како преноси Јутарњи лист, за одраслу популацију препоручују се три порције млека и јогурта или других ферментисаних млечних производа дневно, свака од 125 мл млека, јогурта или другог ферментисаног млека, у шта можемо укључити и кефир. У пракси, кефир је нешто што обично додајемо ономе што већ једемо: можемо га пити уз доручак уместо млека, користити га уместо јогурта или га укључити у ужину, можда уз свеже воће и малу количину орашастих плодова.
А шта је са другим намирницама "против старења"?
Што се тиче дуговечности, Гаратини упозорава да нема чаробних намирница, већ само низ намирница које могу користити општем здрављу, са позитивним ефектима на дугорочно здравље.
- Једна од њих су бадеми. Додаје и да, ако говоримо о "суперхрани", свакако треба да споменемо куркуму, бобичасто воће (због полифенола и антоцијанина), зелени чај (због катехина), какао (због флаванола) итд. Свака од тих намирница може представљати посебно значајан извор одређених материја и најбоље је да све буду заступљене у исхрани - наглашава Гаратини.
Прави лек против старења су односи
- Осим хране, битно је вежбати и одржавати друштвене односе. Недавно сам вечерао у Трсту са педесет стогодишњака који су сви били доброг здравља. Сви су били активни: неки пишу књиге, неки певају, неки стварају поезију. Одржавање мозга активним важно је за напредак и за веће шансе за дужи живот. Спровели смо студије на 80-годишњацима који су праћени до 95. године и показало се да су друштвени односи најважнији фактор у борби против сенилне деменције. Мозак мора остати активан колико год је то могуће - закључује Гаратини.
