Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Kefir može biti koristan kao stimulans ili laksativ, ali nema nikakve veze sa dugovečnošću jasan je profesor Silvio Garatini, predsednik i osnivač Instituta za farmakološka istraživanja Mario Negri. Oslanjajući se na svoje decenije iskustva i svoj 98. rođendan, koji će proslaviti u novembru, Garatini je odlučio da razbije taj mit, iako naglašava da kefir ipak ima neke dragocene dobrobiti, ali ne produžava život.
- Postoje desetine faktora koje treba uzeti u obzir jer se dugovečnost ne postiže samo jednom namirnicom. Efekat hrane zavisi od mnogih faktora: koliko jedete, kako je jedete i kako je kombinujete - pojasnio je svetski poznati onkolog i farmakolog.
Na šta deluje kefir
Smatra se da kefir na organizam deluje kao čistač - prolazi kroz telo i čisti sve nepovoljne bakterije i upale. Upravo zbog takvih svojstava zovu ga prirodnim antibiotikom. Kefir je odličan za osobe slabijeg imuniteta jer osnažuje imuni sistem, a odlično utiče i na probavu. Posebno mu se pripisuju lekovita svojstva prilikom lečenja malignih oboljenja, a leči i čir na želucu. Kefir mogu piti i osobe sa srčanim bolestima jer reguliše krvni pritisak, pomaže kod kardiovaskularnih bolesti, a snižava i holesterol i leči bolesti srca.
Jedna čaša kefira izvrstan je izvor vitamina D, riboflavina, kalcijuma i fosfora, ali i proteina, vitamina A, vitamina B12, kalijuma i selena, sve su to važne materije koje nam daju energiju tokom dana i podižu imunitet.
Kako i koliko kefira konzumirati
Kako prenosi Jutarnji list, za odraslu populaciju preporučuju se tri porcije mleka i jogurta ili drugih fermentisanih mlečnih proizvoda dnevno, svaka od 125 ml mleka, jogurta ili drugog fermentisanog mleka, u šta možemo uključiti i kefir. U praksi, kefir je nešto što obično dodajemo onome što već jedemo: možemo ga piti uz doručak umesto mleka, koristiti ga umesto jogurta ili ga uključiti u užinu, možda uz sveže voće i malu količinu orašastih plodova.
A šta je sa drugim namirnicama "protiv starenja"?
Što se tiče dugovečnosti, Garatini upozorava da nema čarobnih namirnica, već samo niz namirnica koje mogu koristiti opštem zdravlju, sa pozitivnim efektima na dugoročno zdravlje.
- Jedna od njih su bademi. Dodaje i da, ako govorimo o "superhrani", svakako treba da spomenemo kurkumu, bobičasto voće (zbog polifenola i antocijanina), zeleni čaj (zbog katehina), kakao (zbog flavanola) itd. Svaka od tih namirnica može predstavljati posebno značajan izvor određenih materija i najbolje je da sve budu zastupljene u ishrani - naglašava Garatini.
Pravi lek protiv starenja su odnosi
- Osim hrane, bitno je vežbati i održavati društvene odnose. Nedavno sam večerao u Trstu sa pedeset stogodišnjaka koji su svi bili dobrog zdravlja. Svi su bili aktivni: neki pišu knjige, neki pevaju, neki stvaraju poeziju. Održavanje mozga aktivnim važno je za napredak i za veće šanse za duži život. Sproveli smo studije na 80-godišnjacima koji su praćeni do 95. godine i pokazalo se da su društveni odnosi najvažniji faktor u borbi protiv senilne demencije. Mozak mora ostati aktivan koliko god je to moguće - zaključuje Garatini.
