Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ипак, једно питање и даље је изненађујуће тешко разрешити - како се тачно одвијало размножавање ових џинова из давне прошлости?
Фото: Printskrin/Youtube/Spinosnack
Тајне интимног живота
Познато је да су диносауруси полагали јаја из којих су се излегали њихови младунци. Међутим, шта се догађало пре тога, када су се мужјаци и женке парили, и даље представља загонетку.
Истраживачи већ деценијама покушавају да открију тајне интимног живота диносауруса. Њихов највећи проблем је чињеница да кости могу да опстану милионима година, док се мека ткива готово никада не очувају у фосилима.
Ипак, научници су наишли на изузетан изузетак који би могао да пружи драгоцене одговоре, преноси "Bild".
Реч је о диносаурусу врсте Psittacosaurus, чији су остаци стари око 120 милиона година. Ова животиња била је приближно величине лабрадора, а на њеном фосилу очуван је спољашњи део клоаке (телесни отвор преко којег се код многих животиња обављају излучивање и размножавање, прим. аут).
Прочитајте још
– Ово је једини фосил код којег је клоака очувана – објаснио је палеонтолог Јакоб Винтер са Универзитета у Бристолу.
Реконструкција је показала и необичну пигментацију на овом делу тела. Научници сматрају да је могуће да је она имала одређену улогу у привлачењу партнера.
– То сигурно има везе са парењем – рекао је Винтер.
Трагови стругања и разгртања
Истраживачи разматрају и могућност да су диносауруси на овом подручју тела имали мирисне жлезде које су имале улогу у међусобном привлачењу.
Иако фосил Psittacosaurusa не открива све детаље њиховог понашања, представља редак увид у део биологије диносауруса који је изузетно тешко проучавати на основу сачуваних остатака.
Докази о размножавању диносауруса не долазе само из фосилизованих остатака њихових тела. Важне трагове крије и само тло на којем су ове животиње некада живеле.
На неколико налазишта палеонтолози су пронашли површине с траговима стругања и разгртања земље. Они се тумаче као могући остаци ритуала удварања којима су диносауруси покушавали да привуку партнере.
Слично понашање познато је и код данашњих птица, које се сматрају најближим живим сродницима диносауруса.
Управо због тога научници проучавају понашање савремених птица како би боље разумели како су њихови давно изумрли преци могли да се удварају и бирају партнере.
Међутим, још не постоји коначан доказ да су трагови пронађени на овим налазиштима заиста настали током удварања. Реч је о могућем објашњењу које истраживачи настављају да испитују.
Необични повреде на пршљеновима
Још занимљивије трагове доноси студија посвећена врсти Hadrosaurus, групи биљоједа са карактеристичном грађом лобање.
Међународни тим истраживача проучавао је око 550 оштећених коштаних изданака на пршљеновима њихових репова. Рачунарски модели показују да су повреде могле настати услед притиска који је деловао одозго, укосо.
Посебно је привукла пажњу чињеница да су зарасли преломи пронађени углавном код одраслих јединки.
– Када смо добили резултате, размотрили смо сваки могући сценарио. На крају се хипотеза о парењу најбоље уклапала у наша запажања – рекао је Симоне Конти, један од коаутора студије.
Другим речима, истраживачи сматрају да су повреде могле да настану током парења, када би на тело једне животиње деловао притисак друге.
Ипак, научници наглашавају да то није коначно доказано. Ако се хипотеза покаже тачном, ове повреде могле би да помогну и у одређивању пола фосилизованих Hadrosaurusa.
То би било значајно откриће, јер се пол диносауруса на основу фосилних остатака може утврдити само у ретким случајевима.
БОНУС ВИДЕО
