Упозорења долазе након што су британске власти грађанима препоручиле да код куће имају залихе хране и воде за најмање три дана. Министар одбране Вес Стритинг поручио је да је реч о припреми за различите ванредне ситуације, укључујући шумске пожаре, поплаве и сајбер-нападе, а не искључиво за могући рат.

Ипак, препорука је поново покренула расправу о безбедности Уједињеног Краљевства у тренутку када војни званичници упозоравају на могућност руских саботажа у Европи. Премијер засад није потврдио хоће ли војну потрошњу повећати на три посто бруто домаћег производа до 2030. године, што заговарају поједини савезници унутар НАТО-а.

- У основи, изразито смо изложени, док Влада Уједињеног Краљевства забија главу у песак - изјавио је лорд Ричард Данат, бивши начелник Главног штаба британске војске, за Дејли мејл, позивајући власти на одлучније деловање.

Један од сценарија који забрињава безбедносне стручњаке јесте могућност да Русија искористи своју такозвану флору из сенке, састављену од танкера којима се, упркос санкцијама, превози руска нафта. Према писању Дејли мејла, британски одбрамбени извори страхују да би неки од тих бродова могли да послуже као платформе за лансирање дронова у близини британске обале. Такви напади би могли бити усмерени на електране, нафтне платформе у Северном мору, војне базе и другу критичну инфраструктуру. Циљ би, према проценама стручњака, могао бити изазивање штете и ширење несигурности без изразитог напада који би аутоматски довео до отвореног рата с НАТО-ом.

Фото: TASS/Sipa USA/Profimedia

 

Међу дроновима који би се могли користити спомиње се гербера, летелица распона крила од око 2,5 метра коју је могуће сакрити у теретне контејнере. Након лансирања има долет од приближно 600 километара. Иако носи релативно малу бојеву главу, могла би да изазвове пожаре, оштети трансформаторе или омета рад великих аеродрома. Према извештајима које преноси Дејли мејл, америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) наводно је упозорила да би Русија могла да покуша да лансира такве беспилотне летелице с комерцијалних бродова у Средоземљу, с могућим метама у Италији, Шпанији или Француској. Стручњаци упозоравају и на руске млазне дронове геран-3, геран-4 и геран-5, који би могли потенцијално да се користе у сличним операцијама. Те летелице су већ коришћене у нападима на украјинске градове.

Сумње у руске активности на мору нису нове. Према анализи Међународног института за стратешке студије (ИИСС), руски дронови наводно су током 15-месечног раздобља надзирали осетљиве војне локације у Британији и другим европским државама. Међу локацијама које су биле предмет надзора наводи се и ваздушна база РАФ Лакенхит у енглеском Сафоку, коју користи америчко ратно ваздухопловство и која се припрема за прихват нуклеарног оружја. У новембру 2024. дронови су уочени у ваздушном простору изнад те базе и још три америчке војне локација у Енглеској.

Док су западни званичници тада умањивали важност тих инцидената, анализа ИИСС-а повезала је лансирање дронова с руским танкером под санкцијама који је био усидрен у Хулу. Наводно су надзиране и војне локације у Француској, Белгији и Холандији, укључујући подручја повеzana с нуклеарним капацитетима.

- Рањиви смо, а већ смо под руским нападима и ситуација ће се само погоршавати - упозорио је Филип Инграм, бивши официр британске војне обавештајне службе.

Према његовим речима, руски председник Владимир Путин сматра да је британска војна моћ слаба те зато појачава деловање у такозваној живој зони, односно операције које остају испод прага отвореног оружаног сукоба.

Фото: AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia

 

Додатну пажњу привукла је руска нуклеарна подморница Хабаровск, која је током лета упућена на испитивања у Белом мору. Према писању Дејли мејла, НАТО прати њена тестирања. Подморница истиснине око 10.000 тона пројектована је за ношење до шест нуклеарних торпеда Посејдон, уз конвенционалне пројектиле намењене нападима на бродове и циљеве на копну.

Посејдон се у руским представљањима описује као оружје које би подводном нуклеарном експлозијом могло изазвати разорне таласе и радиоактивно загађење обале. Међутим, војни аналитичари упозоравају да је пројекат годинама суочен с техничким проблемима због чега наводно подморница још није спремна за оперативну употребу. Поједини стручњаци руске тврдње о њеним могућностима сматрају и делом пропагандног настојања да се заплаши Запад. Иако западни званичници не сматрају да је руска употреба нуклеарног оружја против Европе неизбежна, упозоравају да би саботаже и друге операције могле изазвати погрешну процену и ненамерну ескалацију.

Посебно осетљива тачка британске безбедности јесте мрежа подморских комуникацијских каблова. Њима се преноси приближно 95 посто светског међународног телекомуникацијског промета, а Уједињено Краљевство готово у потпуности зависи о њима за интернетску повезаност с остатком света. Према наводима безбедносних стручњака, Русија користи подморнице, извиђачке бродове и цивилна пловила како би прикупљала податке о локацијама тих каблова. Анализа коју је објавио Дејли телеграф обухватила је више од 500 случајева у којима су руски рибарски бродови задржавани изнад важних комуникацијских праваца који повезују Британију с Европом и Сједињеним Државама.

Нека пловила, према извештају, сатима су пловила врло малом брзином дуж траса каблова, што је изазвало сумње да утврђују њихове прецизне локације.

Фото: Vitaly Nevar/Sputnik/Profimedia

 

- Потпуно смо свесни активности руских цивилних рибарских бродова и пратимо њихово кретање. Неки од тих бродова никада нису имали ни једну рибу на палуби - изјавио је извор из НАТО-а за Дејли телеграф.

Британске власти потврдиле су да Русија користи комерцијалне посреднике за угрожавање важне подморске инфраструктуре. Раније ове године британске, америчке и норвешке снаге наводно су спречиле тајну руску операцију усмерену на саботажу каблова на арктичком морском дну.

Могућност напада на комуникацијску мрежу изазива забринутост јер би последице могле осетити банке, болнице, прометни системи и бројни други делови привреде. Велики прекид комуникација могао би изазвати озбиљне поремећаје у свакодневном животу и пословању.

Упозорења о руским претњама прате и расправе о стању британских оружаних снага. Према подацима наведеним у извештајима које преноси Дејли мејл, Краљевска морнарица располаже с пет оперативних фрегата, шест разарача, два носача авиона, као и подморничком флотом коју чини шест нападних подморница класе Астут и четири подморнице класе Вангард, које носе британско нуклеарно оружје. Оба британска носача авиона, ХМС Принц од Велса и ХМС Краљица Елизабета, последњих година имала су техничке проблеме. Истовремено се очекује повлачење додатних ратних бродова током следећих пет година.

Фото: Armend NIMANI/AFP/Profimedia

 

Британска војска такође је знатно смањена и располаже с приближно 71.000 потпуно обучених припадника у активној служби, што је најмањи број у више од два века, према подацима које наводи Дејли мејл. Метју Савил, директор војних студија у британском Краљевском институту за одбрамбене и безбедносне студије (РУСИ), сматра да је један од највећих проблема недостатак капацитета за дуготрајне војне операције.

- Наш је највећи проблем то што немамо довољно капацитета за одржавање операција. Имамо квалитетну опрему, али је немамо довољно. Подморнице класе Астут врло су добре, али имамо их мало. Исто важи и за борбене авионе Ф-35 - упозорио је Савил.

Бивши официр Инграм сматра да је британска одбрана озбиљно ослабљена због недостатка одговарајућих система између ограничених војних интервенција и могућности одговора на напад великих размера.

НАТО тврди да непрестано прати кретање руских подморница, ратних бродова и танкера који се користе за превоз руске нафте упркос санкцијама. Савез је појачао и активности усмерене на ограничавање деловања руске флоте из сенке. У јуну су британски маринци запленили један танкер, а сличне акције спроводиле су и Сједињене Државе, Француска и Шведска. Према НАТО-у, такве операције присиљавају Русију да део својих поморских снага користи за пратњу танкера, чиме се смањују њени капацитети за друге задатке.

- Савезници пажљиво прате активности руске морнарице у целој евроатлантској регији - поручио је портпарол НАТО-а Тим Питрак.

Фото: Viacheslav Chernobrovin/Panthermedia/Profimedia

 

Уједињено Краљевство најавило је додатна улагања у заштиту критичне инфраструктуре. Министарство одбране издвојиће 330 милиона фунти током четири године за јачање заштите подморских система, док је за побољшање интегриране противваздушне и противракетне одбране предвиђено 790 милиона фунти током следеће четири године. Додатна средства намењена су ширим противваздушним капацитетима, одбрани од дронова и сајбер-безбедности. Конзервативна опозиција истовремено заговара пројекат назван Британија шилд, који би обухватио мрежу пресретачких пројектила, радарских система и заповедних центара за одбрану од напада великог домета.

Британско Министарство одбране одбацило је тврдње да влада не схвата озбиљно руску претњу. Навело је да планира готово 300 милијарди фунти улагања у одбрану током четири године те да се спроводи највеће континуирано повећање одбрамбене потрошње од Хладног рата. Упркос најављеним улагањима, упозорења бивших војних команданата и безбедносних стручњака указују на проблем који се не може решити преко ноћи: Британија мора истовремено заштитити своју инфраструктуру, ојачати морнарицу и противваздушну одбрану те осигурати да може одговорити на различите облике напада.

Највећи изазов притом није само могућност изразитог војног сукоба с Русијом, него и низ мањих, тешко доказивих операција које би могле постепено да ослабе британску безбедност и повећати ризик од шире конфронтације.

Дејли мејл

БОНУС ВИДЕО: