У говору пред студентима на престижном Колеџу Европе у Брижу, Стуб је нагласио да је раздобље након Хладног рата неповратно завршено. Свет се данас, поручио је, налази на историјској прекретници упоредивој с крајем Другог светског рата 1945. године или падом комунизма 1989. године.
Иако је сам по природи склон оптимизму, пред студентима универзитета које је и сам похађао током 1990-их признао је да данас, нажалост, постоји прегршт разлога за песимизам.
- На неки начин, ја сам своје студирање почео у ери светла, а ви своје започињете у ери мрака - поручио је фински председник студентима.
- Некада смо могли говорити да су три највећа убице човечанства - болести, глад и ратови - побеђени. Данас то више није истина. Светло је уступило место тами.
Стуб, који се годинама бави геополитичким превирањима и о томе пише, директно је укључен у европске дипломатске напоре да се снађу у другом мандату америчког председника Доналда Трампа, посебно када се ради о могућем мировном споразуму за Украјину.
Прочитајте још
Студентима је отворено рекао да ће након дипломе ући у „немилосрдан свет у којем свако гледа само себе” и у којем се, према неким проценама, тренутно води чак 65 оружаних сукоба или ратова.
- То је више него у било ком тренутку након Другог светског рата - упозорио је.
Глобална безбедност, истакао је Стуб, на крају ће зависити од потеза највећих сила – пре свега САД и Кине. Питање је хоће ли те две велесиле изабрати сарадњу или директну конфронтацију.
- Кључно питање за све нас јесте како изградити европску безбедносну структуру која ће обезбедити да Русија више никада не нападне своје суседе - нагласио је фински председник. Додао је како ће НАТО и даље остати кључан одбрамбени савез, али да Европа мора развијати и нове механизме, укључујући мере за изградњу поверења између Русије и Европе.
Упркос тешким околностима, Стуб је будуће дипломате, политичаре и званичнике позвао да не потону у песимизам, него да остану амбициозни у борби за нову „еру светла”. Предвидео је да би се Европска унија у наредних 30 година могла проширити с данашњих 27 на чак 40 чланица, при чему очекује да се у европски блок врате Велика Британија и Норвешка, уз улазак Молдавије и Украјине.