Један човек против нуклеарног рата
У октобру 1962. године неколико америчких разарача пресрело је совјетску подморницу Б-59 у близини поморске блокаде Кубе. Иако се подморница налазила у међународним водама, амерички бродови почели су да бацају пробне дубинске бомбе, без бојеве главе, како би је натерали да изрони и идентификује се.
Напетости између САД и СССР-а биле су велике, а тог дана изнад Кубе је срушен амерички шпијунски авион У-2, при чему је погинуо пилот Рудолф Андерсон. На Куби се тада налазило совјетско нуклеарно оружје чији су пројектили могли да погоде обалне градове Флориде, што је и био непосредни узрок кризе.
На подморници Б-59 један од заповедника био је Васили Архипов. Посада није имала радио контакт са Москвом и није знала да ли је рат већ почео. Заповедник Валентин Савитски био је уверен да јесте, па је одлучио да испали нуклеарни торпедо на америчке бродове.
Но према правилима, одлуку су морали да одобре тројица: заповедник, политички комесар Иван Маслеников и Архипов. Архипов се успротивио, тврдећи да не могу да започну напад без јасних информација о ситуацији на површини. После бурне расправе наговорио је Савитског да изроне и успоставе везу са Москвом.
Одбио наређење и спасио свет од нуклеарног рата
Тог 27. октобра 1962., дана који се и данас сматра најопаснијим даном Хладног рата, Архиповљева смиреност и одбијање да без провере лансира нуклеарно оружје вероватно су спасили свет од Трећег светског рата. Са тим се слажу бројни историчари и војни аналитичари.
Прочитајте још
Године 2002. Томас Блантон, тадашњи директор америчког Националног архива, рекао је: "Васили Архипов спасио је свет". Архипов је до пензионисања осамдесетих година служио у совјетској морнарици, а преминуо је 1998. године.
Кубанска криза остала је највећа и најопаснија епизода Хладног рата. На челу Сједињених Држава тада је био Џон Ф. Кенеди, а Кубу је већ три године водио Фидел Кастро, човек који ће надживети Кенедија, неколико америчких председника и сам Совјетски Савез.