Норвешка ће распоредити додатне сензоре противваздушног одбрамбеног система НАСАМС и повећати број војника у Финмарку, свом најсевернијем региону који се граничи са Русијом. Одлуку је 3. новембра објавило норвешко Министарство одбране, истакавши да искуства из рата у Украјини показују колико је важно правовремено откривање беспилотних летелица.
Нова опрема биће постављена у граду Киркенесу, удаљеном свега 7,5 километара од руске границе, а тамо ће бити распоређено и додатних 30 војника, пише Кијев индипендент.
- Искуство из Украјине показује колико је важно имати добар преглед ситуације и добијати рана упозорења. Реч је о сензорима који ће ојачати нашу способност откривања дронова у Финмарку - изјавио је норвешки министар одбране Торе О. Сандвик.
Зашто је важан управо Киркенес?
Киркенес се налази на крајњем североистоку Норвешке, у подручју које има посебно стратешко значење за НАТО. Норвешка је једна од чланица Савеза које имају копнену границу са Русијом, а њена северна територија налази се у непосредној близини руског полуострва Кола. На Коли су смештене неке од најважнијих руских војних инсталација, укључујући базе Северне флоте, која има кључну улогу у руској поморској и нуклеарној стратегији.
Због тога се безбедност норвешког севера не посматра искључиво кроз могућност повреде ваздушног простора дроновима. Реч је о подручју на којем НАТО већ деценијама прати руске војне активности, посебно оне повезане са Баренцовим морем и Арктиком.
Прочитајте још
Одлука о распоређивању додатних сензора долази у тренутку када европске чланице НАТО-а све већу пажњу посвећују заштити сопственог ваздушног простора од беспилотних летелица.
„Не видимо повећану претњу, али морамо бити спремни“
Норвешко Министарство одбране нагласило је да распоређивање додатне опреме и војника није одговор на неку нову, непосредну претњу.
- У другим земљама видели смо да дронови могу да залутају. Норвешка то схвата озбиљно. Морамо бити спремни, чак и ако тренутно не видимо повећану претњу из ваздуха Норвешкој или становништву Финмарка - рекао је Сандвик.
НАСАМС је противваздушни ракетни систем који су развиле норвешка компанија Конгсберг и амерички Рејтеон. Користи се за одбрану од авиона, крстарећих пројектила и одређених врста беспилотних летелица, а налази се и у арсеналу украјинских оружаних снага.
Важно је притом разликовати распоређивање сензора од распоређивања додатних ракетних система. Норвешка је засад најавила јачање способности откривања и раног упозоравања, а не нову ракетну батерију у Киркенесу.
Руски дронови већ су изазивали узбуне у Европи
Норвешка одлука долази након низа инцидената повезаних с руским нападима на Украјину, током којих су пројектили и беспилотне летелице улазили у ваздушни простор других европских држава.
Почетком септембра беспилотна летелица за коју се сумњало да је руска прелетела је молдавски и румунски ваздушни простор, због чега су активирани системи упозорења и подигнути борбени авиони НАТО-а.
Почетком октобра молдавска председница Маја Санду известила је да је пет руских пројектила и дронова нарушило ваздушни простор њене земље те експлодирало на молдавској територији. Молдавија није чланица НАТО-а, али је због свог положаја уз Украјину посебно изложена последицама руских ваздушних напада.
Слични инциденти забележени су и у другим европским државама, укључујући Финску и Литванију.
Посебна забринутост на крајњем северу
Норвешка већ дуже упозорава на сигурносне изазове у северним подручјима земље. У њеним стратешким документима посебно се истиче проблем ометања сателитске навигације, укључујући ГПС, које може отежати сигурно управљање беспилотним летелицама и цивилним авионима.
Норвешка влада раније је упозорила да је такво ометање посебно изражено у источном Финмарку, управо подручју у којем се сада појачава војни надзор.
Додатних тридесетак војника биће распоређено у гарнизону Сер Варангер до краја године. Њихова присутност омогућиће норвешкој војсци и увежбавање брзог премештања особља и опреме на друга подручја.
Министарка правосуђа и јавне безбедности Астри Ас Хансен поручила је становницима Финмарка да нема разлога за забринутост те да се безбедносна ситуација на северу није променила.
Норвешка тако истовремено јача одбрамбене капацитете на граници са Русијом и настоји да избегне утисак да се припрема за непосредан сукоб. Распоређивање сензора понајпре је мера раног упозоравања, осмишљена на темељу искустава рата у Украјини.