Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Norveška će rasporediti dodatne senzore protivvazdušnog odbrambenog sistema NASAMS i povećati broj vojnika u Finmarku, svom najsevernijem regionu koji se graniči sa Rusijom. Odluku je 3. novembra objavilo norveško Ministarstvo odbrane, istakavši da iskustva iz rata u Ukrajini pokazuju koliko je važno pravovremeno otkrivanje bespilotnih letelica.
Nova oprema biće postavljena u gradu Kirkenesu, udaljenom svega 7,5 kilometara od ruske granice, a tamo će biti raspoređeno i dodatnih 30 vojnika, piše Kijev indipendent.
- Iskustvo iz Ukrajine pokazuje koliko je važno imati dobar pregled situacije i dobijati rana upozorenja. Reč je o senzorima koji će ojačati našu sposobnost otkrivanja dronova u Finmarku - izjavio je norveški ministar odbrane Tore O. Sandvik.
Zašto je važan upravo Kirkenes?
Kirkenes se nalazi na krajnjem severoistoku Norveške, u području koje ima posebno strateško značenje za NATO. Norveška je jedna od članica Saveza koje imaju kopnenu granicu sa Rusijom, a njena severna teritorija nalazi se u neposrednoj blizini ruskog poluostrva Kola. Na Koli su smeštene neke od najvažnijih ruskih vojnih instalacija, uključujući baze Severne flote, koja ima ključnu ulogu u ruskoj pomorskoj i nuklearnoj strategiji.
Zbog toga se bezbednost norveškog severa ne posmatra isključivo kroz mogućnost povrede vazdušnog prostora dronovima. Reč je o području na kojem NATO već decenijama prati ruske vojne aktivnosti, posebno one povezane sa Barencovim morem i Arktikom.
Pročitajte još
Odluka o raspoređivanju dodatnih senzora dolazi u trenutku kada evropske članice NATO-a sve veću pažnju posvećuju zaštiti sopstvenog vazdušnog prostora od bespilotnih letelica.
„Ne vidimo povećanu pretnju, ali moramo biti spremni“
Norveško Ministarstvo odbrane naglasilo je da raspoređivanje dodatne opreme i vojnika nije odgovor na neku novu, neposrednu pretnju.
- U drugim zemljama videli smo da dronovi mogu da zalutaju. Norveška to shvata ozbiljno. Moramo biti spremni, čak i ako trenutno ne vidimo povećanu pretnju iz vazduha Norveškoj ili stanovništvu Finmarka - rekao je Sandvik.
NASAMS je protivvazdušni raketni sistem koji su razvile norveška kompanija Kongsberg i američki Rejteon. Koristi se za odbranu od aviona, krstarećih projektila i određenih vrsta bespilotnih letelica, a nalazi se i u arsenalu ukrajinskih oružanih snaga.
Važno je pritom razlikovati raspoređivanje senzora od raspoređivanja dodatnih raketnih sistema. Norveška je zasad najavila jačanje sposobnosti otkrivanja i ranog upozoravanja, a ne novu raketnu bateriju u Kirkenesu.
Ruski dronovi već su izazivali uzbune u Evropi
Norveška odluka dolazi nakon niza incidenata povezanih s ruskim napadima na Ukrajinu, tokom kojih su projektili i bespilotne letelice ulazili u vazdušni prostor drugih evropskih država.
Početkom septembra bespilotna letelica za koju se sumnjalo da je ruska preletela je moldavski i rumunski vazdušni prostor, zbog čega su aktivirani sistemi upozorenja i podignuti borbeni avioni NATO-a.
Početkom oktobra moldavska predsednica Maja Sandu izvestila je da je pet ruskih projektila i dronova narušilo vazdušni prostor njene zemlje te eksplodiralo na moldavskoj teritoriji. Moldavija nije članica NATO-a, ali je zbog svog položaja uz Ukrajinu posebno izložena posledicama ruskih vazdušnih napada.
Slični incidenti zabeleženi su i u drugim evropskim državama, uključujući Finsku i Litvaniju.
Posebna zabrinutost na krajnjem severu
Norveška već duže upozorava na sigurnosne izazove u severnim područjima zemlje. U njenim strateškim dokumentima posebno se ističe problem ometanja satelitske navigacije, uključujući GPS, koje može otežati sigurno upravljanje bespilotnim letelicama i civilnim avionima.
Norveška vlada ranije je upozorila da je takvo ometanje posebno izraženo u istočnom Finmarku, upravo području u kojem se sada pojačava vojni nadzor.
Dodatnih tridesetak vojnika biće raspoređeno u garnizonu Ser Varanger do kraja godine. NJihova prisutnost omogućiće norveškoj vojsci i uvežbavanje brzog premeštanja osoblja i opreme na druga područja.
Ministarka pravosuđa i javne bezbednosti Astri As Hansen poručila je stanovnicima Finmarka da nema razloga za zabrinutost te da se bezbednosna situacija na severu nije promenila.
Norveška tako istovremeno jača odbrambene kapacitete na granici sa Rusijom i nastoji da izbegne utisak da se priprema za neposredan sukob. Raspoređivanje senzora ponajpre je mera ranog upozoravanja, osmišljena na temelju iskustava rata u Ukrajini.
BONUS VIDEO:
