Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Predsednica Severne Makedonije, Gordana Siljanovska-Davkova, izjavila je da Bugarska evropske integracije njene zemlje drži kao taoca, jer zahteva ustavne izmene kako bi bugarska manjina bila zvanično priznata.
– Mi smo šampioni u menjanju Ustava - 26 puta - a većina amandmana nam je nametnuta – rekla je Siljanovska-Davkova na marginama Samita o proširenju, koji je u utorak organizovao "Euronews".
Na funkciji od 2024. godine, Siljanovska-Davkova ocenila je da se dalji ustupci ne mogu nametati bez podrške građana.
Foto: Depositphotos/CreativeCairo
– Moj legitimitet potiče od građana i pripada njima. Kako onda mogu da vam obećam da ćemo promeniti Ustav? – upitala je predsednica Severne Makedonije.
Od Severne Makedonije zatraženo je da izmeni ustav kako bi Bugari bili izričito navedeni među priznatim zajednicama u zemlji. Ova promena dogovorena je kao deo kompromisa kojim je trebalo deblokirati pristupni proces. Međutim, u Skoplju je izazvala veliki otpor.
Pročitajte još
Evropska unija je 2022. godine usvojila kompromis uz posredovanje Francuske. Severna Makedonija je pristala da izmeni Ustav i izričito prizna Bugare kao manjinsku zajednicu, ali je za usvajanje takvih izmena potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, koju vladajuća većina nije uspela da obezbedi.
Predsednica je izjavila da se 80 odsto građana protivi ustavnim promenama, dok predloženi amandmani još nisu prošli ni prvu fazu u skupštinskoj Komisiji za ustavna pitanja.
Siljanovska-Davkova je rekla da glavna prepreka evropskim integracijama njene zemlje nije nedostatak reformi ili neusklađenost sa zahtevima EU, već, kako je ocenila, nedostatak političke volje u susednim državama.
Inače, Severnom Makedonijom, malom balkanskom zemljom sa oko 1,8 miliona stanovnika, upravlja koalicija predvođena konzervativcima, koja je na vlasti od sredine 2024. godine i ima stabilnu većinu u parlamentu. Međutim, njen put ka članstvu u EU i dalje je blokiran zbog dugotrajnog spora sa susednom Bugarskom.
Promenili i ime
Zemlja je prvi put podnela zahtev za članstvo u EU 2004. godine, a status kandidata dobila je 2005. godine, ali je njen napredak bio usporen zbog političkih prepreka.
Siljanovska-Davkova ocenila je da je spor oko pristupanja EU deo duže istorije ustupaka koje je Severna Makedonija pravila u nastojanju da postane članica Unije.
Kao primer je navela sporazum sa Grčkom iz 2018. godine, na osnovu kojeg je zemlja promenila ime iz Republika Makedonija u Severna Makedonija, čime je okončan višedecenijski spor koji je blokirao njene težnje ka članstvu u NATO-u i EU.
Najnoviji zahtev za promenu Ustava otvara pitanje koliko daleko bi jedna država kandidat trebalo da ide u ispunjavanju zahteva u bilateralnim sporovima pre nego što postane članica Unije, rekla je Siljanovska-Davkova.
U nastojanju da prevaziđe političke razlike sa susedima, predsednica Severne Makedonije izjavila je da namerava da nastavi da traži rešenje kroz dijalog.
– Nekoliko puta sam se sastala sa prethodnim predsednicima i aktuelnim premijerom. Izrazila sam ista osećanja i istu zabrinutost i nastaviću to da radim, isključivo kroz dijalog – rekla je ona.
Ipak, Siljanovska-Davkova nije direktno optužila Bugarsku da namerno blokira pristupanje Severne Makedonije EU, već je pozvala na „pragmatizam“ i „veću političku spremnost“ susednih zemalja.
(Euronews)
BONUS VIDEO
