Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Фасада је светлоплава, кров се пресијава у плавом, а заобљени торањ наставља исту палету. Потом отворите још једну слику, из другог угла. Све је и даље ту.
Братиславска Црква Свете Елизабете заиста изгледа тако, заједно са детаљима због којих поглед стално застајкује.
У граду је познају као Плаву цркву, односно „Modrý kostolík“. Стоји у Безручовој улици, а њен изглед потписује мађарски архитекта Еден Лехнер. Камен темељац положен је 1909. године; освештана је 11. октобра 1913. За данашње очи навикнуте на пажљиво подешене фотографије делује готово нестварно да је оваква замисао настала пре више од једног века.
Фото: Štefan Puškáš / TASR / Profimedia
Лехнер је радио у духу сецесије, правца који је волео украс, разигране линије и мотиве из природе. Овде се то види у цветним орнаментима, облицима око прозора и заобљеном торњу високом 36,8 метара.
Плава мајолика и глазирани керамички цреп дају површинама још једну текстуру. Вреди погледом пратити обрисе улаза, па подићи очи ка крову: зграда постаје све занимљивија што јој посветите више времена.
Прочитајте још
А сада мали обрт: зидови првобитно нису били плави. Према историјату објављеном на сајту парохије, истраживања показују да је првобитна фасада била сива, са жутим рељефима. Плави су били керамички кров и украси израђени у фабрици Жолнаи. По њима је црква добила надимак, док су зидови накнадним бојењем придружени палети по којој је данас препознајемо.
Изнад главног улаза поглед привлачи мозаик Свете Елизабете са ружама. Призор упућује на легенду о светици која је носила хлеб сиромашнима: када су је зауставили и упитали шта скрива, хлеб се, према предању, претворио у руже. Цветови се понављају и у другим украсима, па један детаљ са улаза помаже да прочитате читаву фасаду.
Веза између спољашњости и унутрашњости наставља се кроз светлоплаве нијансе и декорацију ентеријера. И суседна гимназија дело је истог архитекте, а настанак цркве повезан је управо са потребама њених ученика. Грађевина је добила и улаз окренут школи и други намењен околном становништву. Иза необичног изгледа стоје пажљиво промишљене свакодневне потребе.
Када се после ових детаља вратите првој фотографији, плава добија још једну димензију. У истом кадру сада су видљиви керамичарски занат, архитектина машта и каснији избор боје. А негде испод тог чувеног небеског тона остаје успомена на једну сасвим сиву фасаду.
БОНУС ВИДЕО
