Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
На Старом гробљу у Никшићу 29. октобра окупило се педесетак људи да испрати Василису Радојевић, сликарку чији су радови излагани од Београда и Дубровника до Париза и Лондона.
Фото: Јутјуб принтскрин/PRVA Crna Gora
Сахрану је организовао локални Центар за социјални рад. На гробљу није било опроштајног говора, а после испраћаја о њој су се јавно огласили колектив никшићке Народне кухиње и НВО "Извор живота".
"Њена дела ће остати да живе"
Радојевић је преминула у Никшићу у 71. години. У родном граду провела је и последње године, у којима је, према извештајима после њене смрти, живела у немаштини.
На сахрану су дошли пријатељи, познаници, уметници и суграђани који су поштовали њен рад. У читуљи објављеној на порталу Умрли.ме људи из Народне кухиње забележили су и ко је организовао испраћај и колико је људи дошло.
Фото: umrli.me принтскрин
- 29. октобра 2026. године сахрањена је наша уметница Василиса Радојевић, чији су таленат и дела заслужили много више пажње и признања. Нажалост, и њен одлазак обележила је тужна стварност уз сахрану социјалних служби и свега педесетак суграђана испратило ју је на последњи починак. Њена дела ће остати да живе, али је горак осећај што се вредност великих људи често препозна тек када их више нема - навели су у читуљи.
Пред последњи поздрав сликарки поменули су Живка Николића. У неколико реченица о двоје уметника из истог града стало је и питање шта се догађа са ствараоцима када прођу изложбе, премијере и године у којима их јавност памти.
- Сличну судбину доживео је и наш Живко Николић. Јер сви их препознајемо када их више нема, а док су живи, усамљени, они су заборављени. Драга Василиса, почивај у миру - поручили су из Народне кухиње и НВО "Извор живота".
У Риму се усавршавала, тамо је и награђена
Приче о њеном животу често су се заустављале на аристократским браковима и римским палатама. У њеној биографији Рим је био и град у којем је учила, излагала и добила награду за свој рад. Сликарство је дипломирала на Академији примењених уметности у Београду, а потом се усавршавала у Риму и Фиренци. Још 1978. добила је прву награду за сликарство на београдској академији. Четири године касније награђена је за цртеж на Дубровачком ликовном салону, а 1987. за изложбу у Риму добила је награду "Пајпер", намењену младим сликарима.
Фото: Јутјуб принтскрин/Marko Jo
У њеним сликама и цртежима људске фигуре нашле су се у призорима у којима се преплићу стварност и фантастика. Самостално је излагала у Београду, Никшићу, Дубровнику, Сплиту и на Сардинији, а на групним изложбама њени радови стигли су до Париза, Лондона, Монака и Мадрида. Радила је и као сценографкиња на Радио-телевизији Црне Горе.
Сестрић се огласио после сахране
О испраћају је накнадно говорио и њен сестрић Ненад Ускоковић, лекар и психотерапеут из Београда. Породица је, према његовим речима, вест о теткиној смрти сазнала преко друштвених мрежа. У обраћању је говорио и о одговорности породице за то што је контакт с временом прекинут.
- Није било уобичајеног опроштајног говора. Није било породичне читуље. Остала су и питања о њеним последњим данима - рекао је Ускоковић.
Фото: Јутјуб принтскрин/PRVA Crna Gora
У истом обраћању вратио се на оно о чему би с њом данас разговарао да има прилику, на њене слике и на године које је провела између Београда, Италије и Никшића.
- Данас највише жалим због разговора које нисмо водили. Због питања која јој нисам поставио - рекао је.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
