При којој брзини аутомобил троши најмање горива? Одговор изненадио возаче

Возачи који желе да уштеде гориво често инстинктивно скину ногу са гаса и помисле да је спорија вожња аутоматски и економичнија. Међутим, аутомобил не троши гориво по тако једноставном принципу. Преспора вожња може да буде неефикасна, док при великим брзинама мотор мора све више да се бори са отпором ваздуха.

Зато постоји својеврсна „златна средина“ у којој аутомобил, у одговарајућим условима, може да буде најштедљивији.

Анализе француског техничког центра Церема показују да потрошња горива у односу на брзину не иде праволинијски наниже или навише, већ формира криву налик слову У. Другим речима, и веома мала и веома велика брзина могу да буду лошије за потрошњу од умерене, стабилне вожње.

У њиховим мерењима најповољнија тачка налазила се приближно око 70 километара на сат, мада та бројка никако није универзална за сваки аутомобил.

Прочитајте још

Икону никако не стављајте поред оваквих слика

14:06

Објављена мапа УВРЕДИЛА Србе и Хрвате - 1 реченицом (Фото)

12:23

Руса разочарао Београд: Његове речи наљутиле Србе (видео)

11:58

Трик продаваца Зашто се ЦЕНЕ у продавницама завршавају са 99

09:18

Зашто аутомобил не штеди највише када иде најспорије

На први поглед делује логично да ће аутомобил при 30 или 40 километара на сат трошити мање него при 70 или 80. Ипак, при врло малим брзинама мотор често не ради у свом најефикаснијем режиму, нарочито ако се вози у нижем степену преноса.

Уз то, потрошња се најчешће изражава у литрима на 100 километара, па није важно само колико мотор троши у једном тренутку, већ колико је енергије потребно да аутомобил пређе одређену удаљеност. Због тога спора градска вожња, нарочито уз стајања, убрзавања и кочења, може да буде много неекономичнија него што возач очекује.

Око 70 км/х почиње повољнији однос

Према подацима Цереме, како се брзина повећава из врло спорог режима, потрошња најпре опада. У једном тренутку мотор, мењач и кретање возила улазе у повољнији однос, па аутомобил за прелазак исте удаљености користи мање горива.

Код анализираних возила најнижа тачка потрошње била је приближно око 70 километара на сат. То не значи да ће сваки аутомобил управо при тој брзини остварити свој минимум, али показује важну ствар – вожња од 20 или 30 километара на сат није нужно штедљивија од стабилне вожње отвореним путем.

После тога почиње другачија борба

Када брзина настави да расте, у први план улази аеродинамика. Аутомобил при већој брзини мора све јаче да „гура“ ваздух испред себе. Што се брже креће, тај отпор постаје озбиљнији и мотор мора да производи више снаге како би одржао темпо. Ту долази до изражаја једна важна физичка законитост – отпор ваздуха не расте равномерно са брзином, већ много брже.

Зато разлика између 90 и 110 км/х није исто што и разлика између 30 и 50 км/х, иако је у оба случаја реч о додатних 20 километара на сат. На ауто-путу тих 20 км/х може знатно више да се осети на потрошњи.

Додатних 20 км/х може скупо да кошта

Према подацима који се наводе уз Церемине анализе, повећање брзине са 100 на 120 км/х може да повећа потрошњу горива за око 20 одсто.

Наравно, конкретна разлика зависи од модела аутомобила, мотора, преноса, ветра и других услова, али принцип остаје исти – што је брзина већа, аеродинамички отпор све агресивније „једе“ гориво. Управо зато возач на ауто-путу често може да примети да аутомобил при 130 км/х троши знатно више него при 100 или 110 км/х, иако субјективно не делује да се вози много брже.

Исто важи и за електричне аутомобиле

Електрични аутомобили нису изузетак. Код њих се већа брзина не види на казаљци резервоара, већ на проценту батерије и домету који почиње брже да опада. Што је отпор ваздуха већи, електромотор мора да повуче више енергије из батерије.

Зато електрични аутомобил који при 110 км/х има сасвим пристојан домет при 130 км/х може да изгуби приметан број километара између два пуњења.

И управо због тога возачи електричних возила често веома брзо науче колико се исплати да на дужим релацијама не возе максималном дозвољеном брзином.

Не постоји једна магична брзина за све аутомобиле

Ипак, није добро извући закључак да је 70 км/х савршена брзина за сваки аутомобил на свету.

Мали бензинац, дизел лимузина, СУВ, хибрид и електрични аутомобил имају различиту масу, аеродинамику, преносе и режиме рада мотора.

На потрошњу утичу и притисак у гумама, спољашња температура, клима-уређај, успони, ветар, број путника и количина пртљага. Велику разлику прави и сам возач.

Двоје људи могу да возе исти аутомобил истом просечном брзином, а да им потрошња буде различита само због тога што један стално убрзава и кочи, док други одржава равномеран темпо.

Највећа уштеда крије се у начину вожње

Зато најбољи савет није даопсесивно јурите једну одређену брзину, већ да аутомобил возите мирно и уједначено. Нагла убрзавања, високи обртаји и често кочење троше више енергије него стабилан темпо. На отвореном путу најекономичнија је углавном она вожња при којој мотор ради растерећено, у одговарајућем степену преноса и без сталног мењања брзине.

Другим речима, циљ није да возите што спорије. Циљ је да возите довољно брзо да аутомобил ради ефикасно, али не толико брзо да највећи део додатне енергије почне да одлази само на савладавање ваздуха.

(Курир)