Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Када у продавници угледате производ који кошта 999 динара, готово сигурно знате да ћете за њега издвојити практично 1.000 динара. Ипак, наш мозак често не доживљава те две цене на исти начин. Управо због тога трговци годинама користе цене које се завршавају на 9 или 99, рачунајући на психолошки ефекат због којег нам производи делују јефтиније него што заправо јесу.
О овом феномену писао је и амерички „Тхе Wалл Стреет Јоурнал“, објашњавајући због чега трговински ланци толико инсистирају на износима који се налазе непосредно испод округле цифре. Исти принцип важи без обзира на то да ли купујете у Србији, где често виђамо цене од 199, 299 или 999 динара, или у иностранству, где су уобичајени износи од 9,99 или 19,99 евра.
Фото: Depositphotos/nenovbrothers
Зашто нам 999 динара делује јефтиније од 1.000?
Одговор се крије у такозваном ефекту леве цифре. Будући да бројеве читамо слева надесно, наш мозак посебну пажњу посвећује првој цифри, која често одређује почетни утисак о цени.
Тако нам производ од 999 динара може деловати знатно приступачније од оног који кошта 1.000 динара, иако је разлика само један динар. Слично је и са ценама од 199 и 200 динара, односно 499 и 500 динара.
Прочитајте још
Код износа од 999 динара видимо троцифрен број, док нас 1.000 динара одмах асоцира на виши ценовни ранг. Управо на тој разлици трговци заснивају своју стратегију.
Колико психолошка граница може бити важна показује пример америчког произвођача средстава за чишћење „Цлеанцулт“. Из компаније су за „Тхе Wалл Стреет Јоурнал“ навели да се продаја њиховог детерџента за веш удвостручује када цена падне са 12,99 на 9,99 долара.
Иако је производ заиста појефтинио за три долара, истовремено је прешао важну границу и нашао се у категорији производа јефтинијих од десет долара.
Истраживање 98 милиона цена открило занимљиву истину
Међутим, цене које се завршавају на 9 не значе аутоматски да је производ повољнији. Напротив, једно велико истраживање показало је да такви производи могу бити чак и скупљи од конкуренције.
Економисти Авичај Снир и Данијел Леви анализирали су више од 98 милиона цена у великом америчком трговинском ланцу. Резултати истраживања, објављеног 2021. године, показали су да су цене са завршном деветком често биле више од цена упоредивих производа, а разлика је у појединим случајевима достизала чак 18 одсто.
Фото: Depositphotos/dimmushka
Зашто их онда купци доживљавају као повољну понуду?
Истраживачи су утврдили да су се цене које се завршавају на 9 често појављивале управо током већих снижења. Временом су потрошачи почели несвесно да повезују ову цифру са попустима, чак и када производ заправо није на акцији.
Због психолошке границе произвођачи смањују чак и паковања
Колико је трговцима важно да остану испод одређене цене показује и чињеница да поједине компаније мењају количину производа или амбалажу како не би морале да повећају истакнути износ.
Амерички произвођач играчака „Хасбро“ прилагођавао је паковања појединих производа како би њихове цене остале испод десет долара. Сличну стратегију применила је компанија „Бостон Беер“, која је уместо паковања од шест напитака „Тwистед Теа“ понудила паковање од четири, како би цена поново била нижа од десет долара.
Овакав принцип може се применити и на нашем тржишту. На пример, купцу паковање које кошта 999 динара може деловати привлачније од оног од 1.099 динара, али уколико прво садржи знатно мању количину производа, уштеда може бити само привидна.
Због тога је важно проверавати цену по килограму, литру или комаду, уместо ослањања искључиво на износ истакнут на полици.
Како да не наседнете на овај трик?
Следећи пут када у продавници угледате цене попут 199, 499, 999 или 1.999 динара, покушајте да их у глави заокружите на 200, 500, 1.000 и 2.000 динара. Тако ћете лакше проценити колико производ заиста кошта и да ли се уклапа у ваш буџет.
Посебно обратите пажњу на акцијске понуде. Само зато што је цена производа 299 динара, уместо 300, не значи да је заиста снижена нити да је повољнија од сличног производа другог произвођача.
Трик са завршном деветком стар је деценијама, али и даље може да утиче на наше одлуке. Чак и када знамо да је разлика између 999 и 1.000 динара занемарљива, начин на који је цена представљена може променити наш први утисак о томе колико нешто вреди.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
