Глумица Ксенија Репић Брстина, иначе унука легендарне Љиљане Стјепановић удала се за сина Бранимира Брстине, Ђуру. Уметница прича о љубави са глумцем, жељама, баки и јубиларном извођењу представе "Балкан експрес" у Позоришту на Теразијама у којој тумачи лик Лее.

За њу је овај јубилеј много више од лепог повода за славље, јер је реч о првом таквом успеху у досадашњој каријери. Улога девојчице која се у вихору рата суочава са околностима које је приморавају да прерано одрасте постала је једна од њених најдражих.

– Овај јубилеј је стварно велика ствар за мене. То је мој први јубилеј икада, посебно у Позоришту на Теразијама. Леа је моја мезимица, моја омиљена улога. То је девојчица која у вихору рата мора да престане да буде дете и да се снађе сама, уз помоћ различитих људи који нису њена породица. Било је изазовно пронаћи меру између детета и некога ко је, због животних околности, делом већ одрастао – прича за "Блиц" Ксенија Репић Брстина.

Управо у томе лежи и посебност њеног задатка. Иако је Леа дете, она носи емоције и животну бол које не би требало да буду део одрастања једног малишана. У односу на филмску верзију приче, лик у представи је нешто старији, што глумици даје простор да га изгради слојевитије и прикаже читав распон осећања.

– Код нас је Леа мало старија него у филму, али мислим да је због тога и слојевитија. Има много више емоција и неке животне боли коју тако мало дете не би требало да има. Био је то велики изазов за мене, али љубав према тој улози је толико велика да ми током њеног стварања ништа није било тешко – истиче глумица.

Иза аплауза који добија након сваког извођења крију се велика концентрација и емотивна посвећеност. Посебно захтевни делови представе су њена соло нумера, дует са Ањом Мит, односно Јеленом Јовичић, као и завршница коју игра са Славеном Дошлом, односно Жарком Степановим.

– Моја улога захтева одређену врсту концентрације. Стално морам да водим рачуна о томе да ниједног тренутка не изађем из лика, да се држим њених година и времена у којем се радња одвија. Мој соло сонг, дует, али и сам крај представе емотивно су исцрпљујући. После тога ми је потребно сигурно пола сата да се дозовем и дођем себи – искрена је Ксенија.

Ипак, верује да је "Балкан експрес" представа која ће још дуго живети на сцени Позоришта на Теразијама. Педесето извођење види као почетак једног дугог позоришног живота и нада се да ће ускоро славити и стото, па чак и сто педесето извођење.

– Надам се да ћемо стићи до 100, 150 извођења. Заиста мислим да имамо такав производ да ће се представа играти јако дуго. Верујем да ће живети и када ја више не будем играла Леу или када се екипа промени, јер представе у Позоришту на Теразијама умеју да трају деценијама – каже глумица.

Позориште је њена највећа љубав

Ксенија је тренутно везана за неколико позоришних сцена. Осим у "Балкан експресу", публика Позоришта на Теразијама може да је гледа и у мјузиклу "Цигани лете у небо". Ипак, њено глумачко ангажовање не завршава се на овој сцени. Игра и у Мадлениануму, у представи "Да кренемо из почетка", као и у Београдском драмском позоришту, у комаду "Усе насе и подасе".

Иако је снимала и телевизијске пројекте, од којих неки још чекају емитовање, не крије да се најиспуњеније осећа управо на позоришним даскама.

– Мјузикл је посебан жанр и за њега је потребна посебна врста љубави, али и снаге и стрпљења. Волим и драмско, класично позориште. Снимања ме чине срећном, али овде постоји посебна емоција, нека унутрашња срећа због које сам схватила да сам потпуно позоришни тип – каже она.

Један од пројеката који је обележио њено детињство и усмерио је ка глуми била је серија "Село гори, а баба се чешља“. Данас, када на телевизији наиђе на репризу, посебно је дирну сцене са колегама којих више нема. Међу њима је и Милорад Мандић Манда, са којим је радила као девојчица.

– Много ми буде драго када видим ту серију. Драго ми је да се подсетим људи који, нажалост, више нису са нама. Та серија је главни кривац што се бавим овим послом. Тако сам заволела глуму и тај адреналин који као дете нисам ни разумела. Много сам волела да идем на снимања и да радим. Када данас наиђем на сцене са покојним Мандом, некада се чак и растужим од среће, односно разнежим – признаје Ксенија.

Моја бака Љиља је једини кривац

За њену љубав према глуми највеће заслуге има бака, позната глумица Љиљана Стјепановић. Ксенија је као девојчица имала прилику да одраста уз позориште, пробе, представе и филмске сетове, па јој је глумачки свет од најранијих дана био близак.

– Апсолутно је бака главни и једини кривац! Нас две и данас имамо специфичан однос. Ја сам њена прва унука, а она је била веома млада када је постала бака. Велики део мог детињства провела сам уз њу, на бесконачним пробама и представама у Позоришту на Теразијама и другим позориштима, али и на филмским и телевизијским сетовима. Упознала сам много дивних људи који су ми данас колеге. Љиља је, у ствари, апсолутно крива за све – каже кроз осмех.

На питање како је бака данас, Ксенија одговара да је добро, а потом се разговор природно окреће још једном великом догађају у њеном животу, удаји. Глумица је недавно изговорила судбоносно "да" свом дугогодишњем партнеру, са којим је у вези скоро седам година. Венчали су се у септембру, и грађански и црквено, док су средином октобра организовали славље за породицу и пријатеље.

Фото: Milan Maricic/ATAImages

 

 

– Све је било баш онако како смо желели. Венчали смо се из велике љубави и не верујем да је могло да испадне другачије. Мој супруг и ја смо скоро седам година заједно и заиста смо желели да се венчамо. Славље је било онакво какво сам маштала – прича кроз смех млада глумица.

Посебно емотиван тренутак био је за њену баку, која је, како Ксенија открива, дуго чекала да се унука уда. Љиљана Стипановић није крила сузе, али овог пута биле су то сузе радоснице.

– Бака је плакала од среће. Дуго је чекала да се удам и много воли мог мужа. Ми смо још као деца почели да се забављамо и он је постао део моје породице, баш као што сам ја део његове. За њу је то био посебан тренутак. Мислим да је најмање што сам могла да урадим за њу било управо то да се удам – каже Ксенија.

На питање о свекру Бранимиру Брстини, кроз осмех каже да је и он веома срећан због њиховог односа. Истиче да међу њима владају природност и међусобно прихватање, баш као и у њеној породици.

- И он је веома срећан. Има добру снајку, као што моји родитељи имају доброг зета. Просто, то су све неке нормалне, природне ствари. Ми смо њихова деца.

Младенци сада планирају и медени месец, а први планови воде их у Азију, односно на Тајланд, одакле би наставили путовање у зависности од договора.

Глума остаје на сцени, код куће су важнији ручак и пас

Када је реч о заједничком животу, Ксенија и њен супруг, који је такође глумац, труде се да јасно раздвоје приватно и пословно. Заједно су студирали код професора Драгана Петровића Пелета, а још од факултетских дана навикли су да једно другом буду подршка, али без претварања дома у место на којем се непрестано разговара о глуми и послу.

– Посао никада не доносимо кући. Заједно смо студирали, а када смо почели да радимо, свако је имао своје обавезе. Наравно да можемо да се пожалимо или посаветујемо, али нема вишесатних разговора о послу и глумачким дилемама. Код куће се бавимо ручком, псом, тиме ко ће шта да очисти и неким потпуно другим стварима – открива глумица.

Иако су већ имали прилику да заједно раде, не сматра да би заједничка представа или пројекат требало да буде нешто чему ће по сваку цену тежити. Као студенти су снимали серију "Зборница", у којој је играла његову трудну супругу, а касније су се поново срели пред камерама у серији "Дадиља са села".

– Било нам је лепо када смо радили заједно, али мислим да у позоришту можда нисмо довољно компатибилни за такву сарадњу. Не зато што не можемо да радимо заједно, већ зато што смо пар и што неко ту не би жив кући дошао – шали се Ксенија.

– Није ми то нека велика жеља. Много ми је драже оно што имамо код куће него да сутра радимо заједно.

Додаје да се удајом у њиховом односу ништа суштински није променило. Задржала је презиме Репић, уз које је додала и супругово презиме Брстина.

Када је реч о пословним плановима, глумица тренутно нема конкретне најаве нових пројеката. До краја године очекују је редовне представе, али и ангажман у Дечјем позоришту "Чарапа", где посебно ужива у раду са најмлађима.

– Много волим да радим за децу и са децом. То ми је један од омиљених послова којима се бавим. Децембар већ годинама посвећујем новогодишњим дечјим представама и томе се посебно радујем – закључује Ксенија Репић Брстина.

БОНУС ВИДЕО: