Законом то није забрањено, али је компликовано пријављивање тако рођеног детета. Лекари се оштро противе порођају ван болнице, истичући да је безбедност породиља и беба - приоритет.
Где се породити, да ли узети епидуралну анестезију или не, да ли ће имати адекватан третман и психолошку подршку – само су неки од бројних страхова и недоумица породиља.
Јелена Крстић је прво дете родила у породилишту, међутим, за друго је одлучила да се роди код куће, а ту намерава да роди и треће. Код куће се, каже, осећа боље и сигурније.
Фото: Депоситпхотос
Где год да се порађате, напомиње, потребна је храброст, а ризик увек постоји.
Прочитајте још
- Најбитнија ствар је да се жене информишу и едукују. У суштини, најбитније је како ми идемо у порођај. Потпуно је у реду да је за неког породилиште најбоља опција и ја то сасвим подржавам и разумем, али најважније је да жена буде начисто са собом шта је то што она жели - каже Јелена.
Бабица Дивна Миљковић је помогла великом броју жена да се породе код куће.
- Жена се припрема за порођај и кроз пренаталну јогу, и кроз различите врсте предавања, кроз слушање искустава других жена. Није само чин порођаја тежак и напоран, а истовремено и најлепши не само за жену него и за дете. Тако да се жене, кроз ту едукацију, упућују на то да и беба може прилично патити при том рођењу, а и не мора - истиче бабица Дивна.
Шта ако дође до компликација?
- У кућном или природном порођају и бабица и дула, ако су присутне, само подржавају жену у њеној жељи да се породи на такав начин, али исто тако, посматрајући, могу да процене да ако нешто не иде баш у добром правцу, да је породилиште, наравно, најбољи избор - наводи Дивна Миљковић.
Пракса порођаја у кућним условима почела је пре тридесетак година у Сједињеним Државама и развијеним европским земљама, посебно Холандији. И у Мађарској је такав порођај легализован.
Фото: Shutterstock
Ипак, лекари у Србији противе се порођају ван болнице, истичући да је на Западу у то укључен цео здравствени систем.
- Лекари, бар код нас, нерадо би пристали на тако нешто, јер су свесни шта може све да се деси, чак ако је и у близини клиника, болница, која може да збрине компликације, некада нема довољно времена - истиче др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Србије.
Ако се дете у Србији роди код куће, проблем може бити и његово пријављивање. У неким општинама је то питање регулисано, а у другим траже доказе, тј. сведока који није у крвном сродству, а који ће посведочити о детаљима трудноће и порођаја.
(РТС)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
