До краја године Србија би требало да добије нов Закон о безбедности у саобраћају, циљ је да се репресивним казнама коначно стане на пут бахатим возачима, који се тренутно осим поенима, новчано, казном затвора и одузимањем дозвола, кажњавају и друштвено корисним радом. И, у том сегменту, између осталих, стручњаци предлажу промене, односно институције у којима би требало да "служе" друштвено користан рад.
У претходној, 2021. години само Прекршајни суд у Београду је осудио најмање 111 возача и на друштвено користан рад. Тај број је већи у односу на 2020. годину, али не и коначан, јер како је за Телеграф.рс објаснила председница Прекршајног суда у Београду Оливера Ристановић, подаци су оквирни, јер електронски уписник који воде прекршајни судови нема могућност претраге предмета према врсти санкције.
Фото: Д. Бабовић
- У претходној 2021. години, од стране Прекршајног суда у Београду осуђено је 111 возача за прекршај из члана 329 Закона о безбедности саобраћаја за насилничку вожњу, којима је поред новчане казне, казнених поена, заштитне мере забране управљања моторним возилом, изречена и обавеза рада у јавном интересу, у трајању од 240 до 360 сати. У 2020. години, за овај прекршај је осуђено 85 возача - каже Оливера Ристановић за Телеграф.рс.
Она објашњава да се возачима који учине прекршај из члана 329. Закона о безбедности саобраћаја изриче најчешће уместо казне затвора рад у јавном интересу.
- Али, може да се догоди да и у поступку извршења за неке неплаћене новчане казне, судије нађу да је уместо казне затвора оправдано новчану казну заменити радом у јавном интересу, где се уместо 1.000 динара новчане казне изриче 8 сати рада у јавном интересу или у предметима где је дошло до прекршаја из Закона о јавном реду и миру.
Прочитајте још
Фото: Депоситпхотос
Директор Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић рекао је пре пар дана за Телеграф.рс да би друштвено користан рад бахатим возачима требало да се одређује у Ургентном центру и Центру за рехабилитацију.
- Оно што је било замишљено јесте да, ако неко добије рад у јавном интересу као казну, да он иде у Ургентни центар да помаже и да види људе који су настрадали у саобраћајним незгодама, и да гура колица у Заводу за рехабилитацију, да помаже људима који су остали инвалиди. Ми тај систем немамо - рекао је Окановић за Телеграф.рс.
Служе казну у болници
Оливера Ристановић каже за Телеграф.рс да је прошле године друштвено користан рад управо обављан најчешће у једној здравственој установи.
- У 2021. години, рад у јавном интересу је најчешће обављан у Земунској болници и на хиподрому, а у претходним годинама је обављан у јавним предузећима, најчешће у ЈКП "Зеленило Београд" и на Ади - рекла је она за наш портал.
Као што смо већ писали, до краја године требало би постојећи Закон о безбедности у саобраћају да претрпи измене. Стручњаци са којима смо до сада разговарали, залажу се за трајно одузимање возачке дозволе, али и за одузимање возила.
Као неко на челу Прекршајног суда у којем ради годинама, Ристановић за Телеграф.рс каже да одузимање дозволе возачима није препрека да седну за волан. Она истиче и да одузимање возила није новина у поступању, јер се одузимају по другим законима.
- Напомињемо да је у претходном периоду било доста полемике у вези измена Закона о безбедности саобраћаја на путевима и могуће заштитне мере одузимања предмета извршења прекршаја- возила којим је управљало лице које је осуђено за прекршај. У том смислу указујемо да се од стране судија прекршајних судова овакве заштитне мере изричу по другим законима, рецимо Царинском закону, Закону о превозу путника у друмском саобраћају, те није новина у поступању - каже Ристановић и износи своје мишљење о одузимању возачке:
- Сама чињеница да је неком одузета возачка дозвола или да му иста никада није ни била издата није фактичка сметња да се такво лице нађе као возач у саобраћају и угрози своју и безбедност других учесника о чему сведоче свакодневне ситуације насилничке вожње.
(Телеграф)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
