Све је трајало неколико тренутака, а чинило ми се као да су то били сати и сати мог првог сусрета са парализом сна.
То се први пут појавило пре тачног 10 година, када сам се одвојила од родитеља и преселила у Београд због студија. Никада раније нисам ни чула за парализу сна. Нисам знала да ли је то нормално, да ли се дешава још неком или само мени. Да ли је то нека болест или пак моја "измишљотина"?
Нисам ни сама знала како се зове то што ми се дешава, а онда се десило и други и трећи пут... Тада сам почела да истражујем и тражим одговоре. Претраживала сам странице по интернету и тражила искуства људи који су можда већ прошли кроз овако нешто, ако их уопште има. Одлазак код психолога ми није био ни на крај памети јер сам мислила да сам једина којој се ово дешава, да сам "полудела".
Фото: Профимедиа
Научила сам и да се сви углавном сусрећу са парализом сна када су под стресом и притиском, имају температуру или су под дејством алкохола. С обзиром на то да ми је тада био период живота када сам се одвојила од родитеља и почела неки нови живот управо сам стресу и преписала сваку ову парализу сна.
Тако сам једном, једном приликом, док сам спавала на стомаку осетила као да ми неко клечи на леђима. Леђа су ме заиста и болела, остила сам бол у сну, а нисам могла да се померим како би престало. Када сам се "искобељала" у неком тренутку, бол је и даље била ту, убрзано дисање, а и срце је убрзано лупало.
Прочитајте још
Само још једна мора у низу. Упоредо са овим "чудним дешавањима" стигла ме је и несаница, а све то због страха од одласка у кревет и спавања јер сам свако вече размишљала који ће "демон" сада да ме нападне.
Фото: Профимедиа
Дешавало ми се и да ме је непознати човек давио, па ме је једном и нека жена вукла за ноге, хтела је да ме баци са кревета. Тада су ми ноге стварно висиле ван кревета када сам се пробудила и мало је рећи да сам била запрепашћена.
Временом је то све постало "нормално", на спавање сам одлазила са страхом, будила се усред ноћи кад год би ме ухватила парализа и онда је почињала борба. Научила сам и да се изборим са тим, научила сам како да одреагујем када се "то деси".
После неког периода учесталих сусрета са парализом сна и то је престало. Сада се "сретнемо" само када сам под неким великим стресом или притиском. И знам да то није ништа страшно и да ми је то "нормално" те да ће тако и да прође. Научила сам како да контролишем ту ситуацију и како да се пробудим кад год ме ухвати, али и поред свега тога осећај је и даље јако непријатан и ружан.
(Курир)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
