Скоро свака ставка коју проверавате има своје референтне вредности и тумачи се у складу са тим. Како бисте знали сами да процените да ли су вам резултати у реду или не, дајемо вам праве смернице. Уз напомену да једино комплетан увид у значење тих резултата можете да добијете у консултацији са ваши лекаром.
Једна од најважнијих ствари је провера леукоцита, тј. белих крвних зрнаца. Када је број тих леукоцита повећан, то се назива леукоцитоза.
Узроци овога су најчешће инфекције и упална стања другог порекла (као што су ауто-имуне болести), малигне болести, алергијске реакције и примарна хематолошка обољења. Одређена стања попут стреса, трудноће и већег физичког напора, такође могу довести до повећања броја леукоцита.
Фото: Профимедиа
Референтне вредности за леукоците су 4.0-10.0*109/Л. Уколико је број белих крвних зрнаца, леукоцита, изнад 30*109/Л говоримо о такозваним леукемоидним реакцијама које се могу видети у стањима тешких инфекција. Међутим, такозване хиперлеукоцитозе, када је број леукоцита и већи од 100*109/Л, углавном говоре у прилог постојања неке од малигних хемопатија (акутне или хроничне леукемије или хроничне мијелопролиферативне болести).
С обзиром на то да постоји више подврста белих крвних зрнаца (лимфоцити, моноцити, неутрофилни гранулоцити, еозинофили, базофили), повећање броја сваког од њих доприноси леукоцитози.
Лимфоцитоза
Лимфоцитоза је најчешћи пратилац вирусних инфекција. Бактеријска инфекција која је праћена лимфоцитозом у крвној слици је пертусис, односно велики кашаљ. Такође, инфекције изазване узрочницима попут Токсоплазме, Бруцеле и Трепанеме (која је изазивач сифилиса) узрокују лимфоцитозу, наводи портал пхармамедица.рс.
Моноцитоза
Моноцитоза која подразумева повећање подврсте белих крвних зрнаца названих моноцити, у жаргону представља „зору здравља“. То значи да се моноцитоза јавља у фази опоравка од тешких инфекција. Такође, у случају моноцитозе треба мислити и на групу хематолошких обољења, првенствено мијелопролиферативних поремећаја.
Неутрофилија
Неутрофилија или повећан број подврсте белих крвних зрнаца који се зову неутрофили или гранулоцити (па отуда и термин гранулоцитоза) је најчешћи пратилац инфекција и то бактеријских, упалних стања друге природе (попут најразличитијих ауто имуних болести), потом малигних болести, хормонских и метаболичких поремећаја, али и извесних лекова. Препарати на бази литијума који се користе у псхијатрији, извесни антиепилептици (карбамазепин, фенитоин и фенобарбитон), кортикостероиди и хепарин (мада он врло ретко), могу довести до повећања броја неутрофила.
Фото: Профимедиа
Еозинофилија
Стања хиперсензитивности, покренута различитим медијаторима, могу довести до повећања броја еозинофила, односно појаве еозинофилије. Ту мислимо на алергије најразличитијег порекла, преосетљивост на неке лекове, паразитарне болести, мада и извесни хематолошки малигнитети, попут Ходгкиновог лимфома и хроничне мијелоидне леукемије, могу бити праћени еозинофилијом у крвној слици.
Базофилија
И на крају, под базофилијом се подразумева пораст броја базофила. Мада су описани случајеви хипотиреозе (смањене функције штитасте жлезде) и извесних алергија удружени са овим поремећајем у диференцијалној крвној слици, базофилија се најчешће среће код примарних хематолошких обољења и то првенствено хроничних мијелопролиферативних болести.
Мада делује компликовано, клиничару - хематологу повећање неке од подврста леукоцита, као и постојање евентуалних комбинација, може бити значајна смерница за изналажење узрока, те се у том смислу и планира допунско испитивање.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
