Тадашњи млади научник Никола Тесла, прихватио је позив ректора Београдског универзитета Ђорђа Станојевића и 1. јуна 1892. предвече стигао на београдску Железничку станицу. Дочекали су га многи угледни Београђани, али и маса “обичног” света код ког је тај “научник светског гласа” изазвао радозналост и знатижељу.
Те вечери Теслу су отпратили до хотела “Империјал” где је преноћио, а сутрадан је присуствовао низу састанака и манифестација у његову част. Забележено је да је том приликом Тесла по први пут и одликован за свој научни рад - тада малолетни краљ Александар Обреновић доделио му је орденом Светог Саве II реда.
Увече је био организован банкет у Теслину част, а вечери је присуствовао још један српски великан - Јован Јовановић Змај.
Змајева песма за Тесли
“Поздрав Николи Тесли пре доласка му у Београд
Прочитајте још
Не знам шта је, јел’ суштина
Ил’ то чини само мис’о
Чим смо чули долазиш нам,
Одмах си нас електрис’о
На што жице спроводнице
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја
(После можда и етиром).
Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу – сину ;
Најсвежији лист му трепну
Па одлети у даљину.
Ти нам Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје
У далеку Колумбију,
Да ти умље колумбује.
И ти, Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.
Љуби стабло, дојчине му,
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.
Београд је данас сретан
Рукујућ’ се с српском диком
И открива срце своје
Пред Србином велебником.
Но ти мораш опет натраг
Састанак нам кратко траја
Ал’ топлоту носи собом
Братимскога загрљаја
Остварена ј’ мис’о твоја
Мис’о дивна и голема:
Међу нама биће веза,
А даљине нема, нема.
Разумеће листак свежи
Сваку жилу свога стабла,
Спајаће нас електрика
(Електрика наших срца)
И без жице и без кабла.”
— Јован Јовановић Змај
Прича каже да је Тесла био толико дирнут овим гестом да је заплакао и пољубио руку Змају. Те вечери обећао је да ће лично превести Змајеве стихове на енглески језик, а то обећање је и испунио!
Наредних година Тесла је страствено преводио стихове чика Јове, па су амерички читаоци по први пут могли да виде песме “Три хајдука”, “Два сна”, “Циганин хвали свога коња”, “Тајна љубав”… Змај је тако постао, уз Вука Караџића, једини Србин чије су песме могле да се читају у Америци још у 19. веку.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
