Да би се обичај крсне славе исправно спроводио, Свети архијерејски сабор је 1985. године донео одлуку која појашњава ту у нашем народу битну институцију. Саборска одлука гласи:
- Будући да је крсна слава празник "Мале цркве", то јест породице, то и најмања породица треба да је слави. Кад се син одвоји у посебно домаћинство, поготово кад се ожени, дужан је да прославља крсно име, без обзира на то што га отац слави у старом дому.
Из овог саопштења јасно је да, ако отац преда сину крсну славу и син почне да је слави у свом стану, отац и даље наставља да слави крсну славу у старом дому.
Такође, није забрањено да једне године отац оде за славу код сина, а друге године син код оца, да заједно прославе своје крсно име. Сада су они обојица домаћини, могу одвојено, у својим кућама, да славе крсну славу, да позивају своје госте, а могу и један другом да оду у госте.
Ако синови живе са оцем, славе сви заједно. Међутим, након што се син осамостали, оснује своју породицу и одсели из родитељске куће, он почиње да слави славу у свом новом дому.
Прочитајте још
Погрешно је мишљење: "Отац ми је жив, он слави". Ако неко живи засебно, треба да прославља славу у свом дому, јер је крсна слава заштитник домаћег огњишта и Божји благослов за укућане, поготово за децу.
Фото: Н. Фифић
Уколико се, рецимо, син одсели, он би те исте године требало да дође код оца на славу. Кад се славски колач исече, отац из десне руке даје сину четвртину колача, пољубе се, честитају један другом, а син тај колач носи у свој дом, дели га са породицом и наредне године слави у свом дому.
Ако отац умре, мајка најчешће одлази на славу код сина, али и она може у својој кући славити породичну славу. У сваком случају, родитељи не престају да славе свог свеца, док су у снази и могућности, иако су је предали једном или више синова.
Слава се предавањем не исцрпљује, јер, како би народ рекао, то "није комад намештаја" који може да буде у само једној кући, то је породична светковина и док год постоји породица, па и у најмањем облику, као црква у малом, треба да просваља своју крсну славу.
Када родитељи престаре и кад више нису у могућности да припремају славу и дочекују госте, они ће своју породичну славу прослављати са својом децом, као и остале велике хришћанске празнике.
Фото: спц.рс
Дворење славе је један од лепших обичаја нашег народа. Домаћин је, на дан славе, обучен у свечано одело, гологлав, ведар и расположен, дочекује госте и цео дан не седа док свеца гори. Не седа из поштовања према светитељу кога тога дана слави и који је главни гост у његовој кући, и он стоји пред њим као у цркви на молитви.
Уколико је домаћин у старијим годинама и физички није у стању да престоји цео дан, по његовом допуштењу славу двори неко од младих мушкараца, син или унук. Он уједно брине о послужењу и распореду гостију и о свему што доприноси да се гости осећају пријатно и расположено. Домаћин на исти начин испраћа госте, са жељом да се догодине опет састану у још бољем здрављу и расположењу.
(Курир)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
