Количина новца на тржишту је достигла баснослован износ од 6,1 милијарди евра, што је 47 одсто више него у 2020. години. Значајно је повећан и број купопродаја, за око 28 одсто са 107.588 на 138.180 склопљених уговора. Највећи број купопродаја се десио у децембру (13.628). Највише продатих непокретности у 2021. било је на територији Војводине (47.843), затим Шумадије и Западне Србије (35.903), града Београда (33.663), а најмање на територији Јужне и Источне Србије (20.771).
Као и до сада најскупље некретнине су продате у Београду, па је самим тим и највећи део промета остварен у Београду (3,108 милијарди евра). Најскупљи квадрат је продат у Београду на води за 10.068 евра, а најскупља кућа у Србији продата је за 5 милиона евра на општини Савски венац.
Количина новца на тржишту
Количина новца на тржишту у 2021. години је достигла износ од 6,1 милијарду евра, што је повећање у односу на годину пре за 47 одсто. У случају станова потрошено је 43 одсто више новца (3.293.036.000 евра).
У промету кућа количина новца је порасла за 50 одсто (621.519.000 евра). У случају пословних простора количина новца је повећана у односу на 2020. за 45 одсто (297.353.000 евра).
Прочитајте још
Грађевинско земљиште тј. количина новца потрошеног на њега је порасло за 66 одсто (укупно 463.482.000 евра), док је у случају пољопривредног земљишта количина земљишта порасла за 14 одсто (204.933.000 евра).
Фото: Профимедиа
Начин плаћања
Према информацијама изнесеним у Годишњем извештају о стању на тржишту непокретности за 2021. годину, 15 одсто свих непокретности је плаћено из кредита, што је за 1 одсто више него 2020. године. На овај начин су се највише куповали станови, око 34 одсто, што је такође за 1 одсто више.
Што се тиче заступљено валута у уговорима о промету непокретости, 85 одсто купопродаја је извшрено у еврима, док је остатак плаћен у динарима (око 15 одсто) и другим валутама (0,12 одсто).
Промет
Највеће учешће у укупном промету непокретности прошле године су имали станови, са 29 одсто учешћа што је исто као и прошле године. На другом месту, по промету, налази се грађевинско земљиште са 20 одсто учешћа, затим пољопривредно земљиште са 14 одсто, и стамбени објекти са такође 14 одсто учешћа.
Дакле, током прошле године прометовано је 50.275 станова, 34.640 промета грађевинског земљишта, 24.920 промета стамбених објеката и 23.810 промета пољопривредног земљишта.
Током прошле године промет станова је порастао за 28 одсто, промет кућа је порастао за 32 одсто, промет пословног простора за 42 одсто, а промет грађевинског земљишта је порастао за 40 одсто. Најмањи пораст промета је код пољопривредног земљишта, од око 12 одсто.
Цене
Још један од показатеља општег правца и смера кретања тржишта некретнина, је и раст цена које су пробиле све замисливе границе.
Најскупљи квадрат у новоградњи у Србији је прошле године продат у Београду на води, за 10.068 евра. Посебно је занимљиво да је у Београду на води продато и најскупље гаражно место у Србији, за 40.000 евра. Ради се о стану површине 144 квадрата. У случају староградње, највиша цена је забележена у београдској општини Врачар, и то о 4.615 евра по квадрату за стан површине 26 квадрата.
Фото: О. Радошевић, А. Стевановић
Са друге стране, најскупљи стан који се налази на Новом Београду, је купљен по цени од 1.888.614 евра, укупне површине 399 квадрата. Најскупља кућа је продата на Савском Венцу по цени од 5.000.000 евра.
У случају пословног простора, најскупљи квадрат је продат за 11.538 евра у општини Чукарица, а највиша уговорена цена, за пословни простор на Новом Београду, је износила 2.500.000 евра.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта плаћен је 24,9 евра у Сурчину, а најскупље земљиште укупно је прометовано у општини Житиште, по цени од 3,5 милиона евра за 303 хектара.
(Блиц)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
