Бурдуш, у то време изузетно популаран направио је проблем Топаловићу и групи певача и музичара, због своје склоности доброј капљици, а како је то изгледало, Топаловић је описао гостујући у рубрици "Незаборавна тезга" часописа "Сабор". Текст преносимо у целости:
Седамдесет пете-шесте ми се десила најлуђа ствар на свету. Из чиста мира, нашао сам се у апсу! Био сам у великој екипи певача која је имала заказан концерт у једном месту на Косову. Више се не сећам ко је све био у екипи. Што је најважније, био је са нама Бурдуш, у то време звезда над звездама. Сви смо били у његовој сенци.
Фото: Архива ТВ Новости
На заказано место дошли смо аутобусом. Наравно, главна звезда је долазила аутомобилом, како јој и приличи. Дође осам сати, време када је требало да почне концерт. Оркестар се наместио, сала крцата, певачи у одличној форми, стрпљиво чекају да дођу на ред. Али, од Бурдуша - ни трага! Без њега нисмо смели да почнемо. Били смо као на иглама и молили Бога да се појави што пре. Нисмо смели ни да мислимо шта би могло да нам се деси ако се не појави. Био је миљеник публике, а ми смо били нешто као декорација, онако успут. У то време, он је страшно пио. Свакодневно се растурао од пића. Били смо убеђени да се негде запио, заборавио и на време и на концерт.
Прође и девет сати. Публика је била разјарена. Нико није смео да јој изађе пред очи. Кад ето ти милиције! Као да смо сви осетили олакшање. Помислили смо да можда носе вести од Бурдуша. Није му се ваљда нешто десило? Кад, ни пет ни шест, они свима нама - лисице на руке! Менаџеру, члановима оркестра, певачима... Док смо се опасуљили, сви смо били похапшени! Беше у оркестру и Мота, који је знао албански. Покушавао је да се са њима разјасни, али није ишло...
Прочитајте још
У близини је била школа. Изгураше нас из оне сале, угураше у једну школску учионицу и закључаше. Људи моји, откуд ја у погрешном филму? У чему је штос? Шта смо згрешили? Људи су мислили да смо Бурдуша рекламирали онако безвезе. Довољан разлог за хапшење!
Фото: Јутјуб принтскрин
На срећу, наше муке нису дуго трајале. Само сат времена и то захваљујући Бурдушу. Он је био крив за наше хапшење, али и за наше ослобађање. Појавио се изненада, кад смо већ престали да се надамо. Био је толико пијан да није могао да стоји. Изашао је из кола тетурајући се. Никада нећу заборавити наредну сцену. Јој, кад су га видели представници реда и закона који су стајали пред улазом у школу и чували нас, ко зна зашто. Полетеше на њега и готово га оборише. Шта ли ће да му ураде, онако пијаном? Бацише се на њега и навалише да га љубе. Ваљда од среће што га виде! А нас откључаше и поскидаше нам лисице. Ма, кажем вам, потпуно невероватна прича.
Већ је била прошла поноћ када се циркус завршио. Било је касно за концерт. Пустише нас све, под условом да га одржимо сутрадан, и то у осам ујутру. Да су нам рекли да дубимо на главама, пристали бисмо, само да нас пусте.
Пре седам-осам година, упао сам у још једну блесаву ситуацију. Сећам се, позвао ме је покојни Рака Ђокић и рекао ми да цариници праве неку своју прославу и да би било згодно да се на њој појавим, и то кад хоћу сутрадан, између осам и један. Шта ћу, ваља се...
Фото: Д. Мишић
На прославу сам стигао око десет. Тамо, хаос. Не зна се ко пије, а ко плаћа. Весеље на нивоу, сепареи, пића и клопе колико хоћеш. Моје колеге - само дефилују. Нити се зна ко кад пева, нити колико пева. Шта ћу, седох у један сепаре. Кад, да сачекам ред, ваљда ће ми неко рећи кад треба да запевам. Седео сам ја тако два-три сата, а нико да ме позове. Шта да радим? Док сам се ја тако премишљао шта да предузмем не бих ли што пре завршио посао, приђе ми један човек, ваљда организатор или тако нешто. У руци је држао флашу вискија.
- Желим да вам много захвалим. Заиста смо уживали у вашем певању! Ево, ова флаша вискија је знак наше захвалности за ваш труд!
Људи моји, па ја нисам ни уста отворио! О чему он то прича? Нисам знао да ли да се смејем или да плачем. Шта ћу, покупих се и изађох. Само што нисам заплакао од смеха. Ето, и то се дешава.
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору", 19. јула 1999. године. *
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
