Током каријере, писао је текстове, али их и „поклањао шаком и капом” другим певачима, а у 71. години живота, не може да се похвали финансијском ситуацијом.
- Када ми поштар донесе пензију дуго ридам, плачем, цвилим и тако. Забавно је - рекао је он, па додао да, када му стигне мало већа свота, „пољуби поштара у образ”.
Фото: ТВ Гранд принтскрин
Финансије му, признаје, никада нису биле приоритет, али није му жао ни што је давао песме свима онима којима би затребало.
- Није ми жао што сам давао, ко год се јавио, увек сам давао песме. То ће бити чудно овим данашњим генерацијама, да тада нико ником ништа није плаћао. Певач добије песму од мене џабе, а ја онда, ако се та плоча прода, добијем преко рачуна свој ауторски хонорар - објаснио је Бизетић.
